Poštovani Ilija,

Pročitao sam Vaš tekst o Arturu Klarku i imam jedan komentar. Ne slažem se do kraja sa konstatacijom da je klarkova ideja o astronautima koji uništavaju život na planeti svojim otpadima besmislena. On tu ideju iznosi u jednoj priči (imena se na žalost ne sećam) u okviru zbirke novela "Susret sa meduzom"; planeta o kojoj je reč nije "novopronađena" već se radi o Veneri.

Naime, kontaminiranje jednog nebeskog tela (planete) otpatcima ili organizmima sa drugog je veoma ozbiljna i potencijalno opasna stvar o kojoj se i te kako vodi računa u modernoj astronautici. Pre polaska na svaku transplanetarnu misiju svaka sonda se prvobitno detaljno dekontaminira kako organizmi sa jedne ne bi bili preneti na drugu planetu. Recimo, poznati brod Galileo koji upravo završava svoju dugogodišnju misiju oko Jupitera će na kraju biti namerno uništen sudarom sa planetom iako to prvobitno nije bilo predviđeno. Razlog tome je što sonda nije propisno "očišćena" od svih mikroorganizama pa postoji opasnost ukoliko u budućnosti dođe do sudara sa nekim jupiterovim satelitom, posebno Evropom (za koju se pretpostavlja da je, posle Marsa, naseljena vanzemaljskim oblicima života, a te pretpostavke je misija Galilea dodatno potkrepila; što je opet Klark predvideo još pre četrdeset godina), i da se isti "zarazi".

Dobro, ne bih se baš složio da bi neki otpadak uništio baš _svaki_ život na nekoj planeti (mada ni to nije isključeno, priroda je čudna i ne može se u napred znati kako će organizmi sa jedne reagovati na organizme ili materije sa druge planete; recimo, ako je taj život lociran samo lokalno na mestu gde je bačen otpad ili recimo ako je otpad veoma otrovan za pomenuti oblik života sigurno bi rezultat bio fatalan) ali da bi se mogle desiti razne mutacije ili (što je veoma izvesno) da se "mrtvoj" planeti na taj način "usadi" život (setite se, postoji teorija da je život na Zemlju došao iz svemira) u to svakako ne sumnjam.

Srdačan pozdrav,

Marko

Ako se posmatra iz tog ugla onda se i ja potpuno slažem!

Samo, teško da bismo mogli Klarka previše da kritikujemo zbog njegovog "sterilnog" stila pisanja jer on je pre svega naučnik pa tek onda pisac iako je slavu i bogastvo stekao kao ono drugo, bar ga ja tako shvatam. Zato on sva svoja dela prosto pretrpava naučnim podacima i pretpostavkama tako da ona više liče na eseje ili neke naučne radove nego na klasično "pričam priču". Međutim, složićemo se da je upravo i draž Klarkovih dela u tome! Sad, da li će se to nekome svideti ili ne, to je već pitanje ličnog ukusa ali Klark se u svojim romanima trudi da stvori jaku naučnu osnovu za svoje pretpostavke što podrazumeva da svoje čitaoce podrobno (nekada i previše za ovaj vid teksta) upozna sa materijom o kojoj govori.

Upravo zbog toga trebamo žestoko da kritikujemo njegove "naučničke" pretpostavke i greške! Sad, ne ulazim u to šta je on hteo da kaže pričom o kojoj govorimo, da li mu je cilj bio samo da zaradi i zaseni naivne ili je njome hteo da upozori (i pritom opet zaradi). Da li je slučajno ili namerno zaboravio da napomene da su astronauti arogantno, iz neznanja ili nečeg trećeg zakopali otpad o tome bismo teško mogli da raspravljamo jer to zna (ili nezna) samo on. Svakako da bi priča utoliko bila zanimljivija jer bi govorila malo i o ljudskoj psihi. Ovako možemo samo subjektivno o tome da razgovaramo, onako kako je ko shvatio priču. Ali, ko što sam već rekao, ako posmatramo na bukvalan način onda se, ponavljam, potpuno slažem da je u pitanju ogroman i opasan propust koji bi u veliku zabludu bacio ne toliko upućenog čitaoca.

A da je čovek pisao i veće gluposti, pisao ih je! Čak, šta više, one su se povećavale sa njegovim godinama. Po mom skromnom mišljenju, vrhunac njegovih kardinalnih grešaka je u romanu "Matica zemlja" i to na samom kraju gde je celu genetiku stavio potpuno ad acta iako je u celom romanu pričao upravo o njoj (klonovi, nasledne osobine i sl). Zbog tako velike gluposti, koja, kako je i on sam priznao, ne priliči ni učeniku završnog razreda neke gimnazije, a koju je on napravio potpuno nesvesno (što je neoprostivo za čoveka njegovog kalibra) u drugom izdanju knjige napisao je izvinjenje. Ali da ne otkrivamo drugim čitaocima koji nisu čitali roman o čemu se tu radi... ;-)

Srdačan pozdrav,

Marko