am@astronomija.co.yu

 

Pisma
 
 

Sadržaj AM

 

 

Pisma   Pisma   Pisma   Pisma   Pisma   Pisma   Pisma
 
februar 2003.
Rusi, Amerikanci i svemir
Space shuttle šta je to
Da li je posada Kolumbije mogla biti spasena?
Spejs šatl Kolumbija
U prepisci koju smo vodili sa g. Tarabanovićem povodom članaka o spejs šatlovima, a iz koje je zatim proizašao njegov tekst Buran, doznali smo više vrlo interesantnih podataka koje želimo da podelimo sa vama.
  
Amerikanci - Rusi; ISS

....Amerikanci jednostavno imaju jaku propagandu za svoju tehniku, neke stvari čak znaju da preuveličavaju, pa i nije čudo što svi znaju samo o njima. Evo, pre neki dan sam na CNNu gledao neku emisiju u kojoj su, između ostalog, pričali o ISS i to takvim tonom kao da je sve to potpuno njihovo. Kao da Evropljani i Japanci nisu ništa za to napravili. Kao da Rusi nisu napravili sve najvažnije sisteme na stanici (između ostalog solarnu centralu, sisteme za održavanje života itd). Ne znam da li ste upoznati, ali Amerikanci su za potrebe svojih astronauta na ISS razvijali potpuno nov WC, umesto da koriste već gotov Ruski, koji se sasvim OK pokazao tolike godine na Miru i još uvek je bolji (američki zna da pravi velike probleme :))!

Politika, ipak, radi svoje. Zašto koristiti nešto što već postoji a nije naše, hajde da bacimo milijarde dolara i razvijemo to isto iz početka pa neka bude i lošije. Raketa nosač Energija je mogla da iznese ISS iz samo 3-4 leta (nosivost 155t) ali su Amerikanci insistirali da se delovi stanice iznose šatlovima i Protonima (25t) i sklapaju u orbiti... Glupost...

***************

Mars                          

...Enegrija je planirana kao raketa koja će, u delovima, izneti budući transplanetarni brod u orbitu. Istoimena agnecija, RSC Energija (glavna Ruska kosmonautička agencija) još od 1960. godine razvija koncept leta na Mars. Svetlosnim godinama su odmakli dalje od Amerikanaca koji još uvek nemaju ni jasan koncept ali se stalno prave važni kako će, eto, za 20 godina biti na Marsu (sad su, ako se ne varam, put odložili čak i posle 2030). Poslednja verzija koncepta koji je RSC Enegrija pretstavila 1999. godine predviđa brod sa ogromnim 700 m u prečniku solarnim krilima, električne motore (koji bi se napajali preko tih krila što otklanja problem transporta goriva koje praktično treba da se nosi samo za lendere), 6 članova posade, dva lendera (jedan za spuštanje ljudi, drugi servisni koji spušta opremu), 2 godine trajanje putovanja od čega 1 mesec boravka orbiti oko Marsa (7-10 dana na površini). Da sad ja ne pričam previše o tome, osnovni podaci o konceptu se nalaze na zvaničnom sajtu www.energia.ru pa pogledajte. Zvaničan sajt rakete nosača Energija (na engleskom) je na http://www.energia.ru/english/energia/launchers/vehicle_energia.html i tu su date sve njene moguće primene, uključujući i "Marsovsku".

Do Marsa i nazad:
1. Ubrbzanje u Zemljinom gravitacionom polju (3 meseca).
2. Putovanje do Marsa pomoću električnih pogonskih motora (8 meseci).
3. Usporavanje u Marsovom gravitacionom polju (1 mesec).
4. Rad u orbiti oko Marsa i na površini planete (1 mesec)
5. Ubrzavanje u Marsovom gravitacionom polju (1 mesec)
6. Putovanje do Zemlje pomoću električnih pogonskih motora (7 meseci).
7. Usporavanje u Zemljinom gravitacionom polju (3 meseca).
Crvena orbita je orbita Marsa, a plava orbita Zemlje.

Rusi, inače, sasvim osnovano tvrde da kad bi ovog trenutka dobili stabilna finansijska sredstva da bi za najviše 10 godina krenuli ka Marsu. Njihova ponuda za saradnju sa svim zainteresovanim stranama, posebno sa NASA-om, stoji uvek otvorena ali Amerikanci i ne pomišljaju o tome (što je i razumljivo jer bi priznali koliko u stvari kasne za Rusima).

Ta cela priča meni je iuzetno tužna. Jedni imaju puno para ali mršavo iskustvo lošu ili još nerazvijenu tehniku, drugi imaju veliko iskustvo, odličnu tehniku već danas ali nemaju ni prebijene pare da je upotrebe...

***************

Budžet                       

...Naravno, nikako ne pocenjujem Amerikance. Njihova dostignuća su zaista veoma velika. Ali, sasvim odgovorno tvrdim da su _morali_ da urade više; da bi Rusi da su imali tolika sretstva uradili više!

Pogledajte, samo, koliko milijardi NASA dobija godišnje! To je da se normalnom čoveku digne kosa na glavi. Nije ni čudo što su milioni hipika protestvovali protiv Apolo projekta smatrajući da bi te pare mogle da se upotrebe za mnogo bolje stvari, na Zemlji. Evo, posle nesreće Kolumbije dobijaju još veći budžet!

Rusi, sa druge strane i ne smeju da kažu koliko para izdvajaju za svemirski program. Ne smeju jer bi ih bilo sramota! I posle svoje duge pretrage nisam uspeo da nađem koliki je godišnji budžet Energije i Rosiaviokosmosa.

Naravno, ovakvo stanje sa obe strane je sasvim normalno. Neću ni da pokušam da objasnim koliko je katastrofalna bila ekonomija u SSSRu, koliko je na glupim i neefikasnim temeljima počivala. Amerika, s druge strane ima izuzetno jaku ekonomiju koja može da izdvoji velika sretstva. Opet ne želim da objašnjavam na čemu se ta ekonomija oslanja ali ako imate dovoljno para vi možete imati i bilo šta.

S druge strane, možda najbolje što je SSSR uradio je to što je izuzetno forsirao obrazovanje stanovništva. To je ostavilo svoj pozitivni trag i danas. Tamo je svako mogao da stekne kvalitetno obrazovanje bez i jedne jedine uložene rublje! Knjige su praktično besplatne! To i te kako ima uticaja na kvalitet znanja širokih masa. Recimo, rusi su fanatični čitači!!! Tamo na svakom ćošku, na svakom mestu možete videti ljude svih društvenih staleža, svih opredeljenja kako čitaju! U metrou, na ulici, u autobusu - svugde. Na zapadu je obrazovanje uvek bilo jako skupo. A tu je i tendencija, posebno u Americi da ne stvaraju svoje stručnjake već da ih uvoze. Zašto da plaćaš skupo obrazovanje amerikancu kad za džabe možeš da dovedeš već obrazovanog Rusa?

Samim tim, ja sasvim odgovorno tvrdim da Rusi u intelektualnoj prednosti. Da bi oni sa tim parama koje imaju Ameri napravili čuda!

Sreća; Tupoljev           

AM: Rusi su se, čini se, mnogo oslanjali na sreću i
išli su na "o-ruk" sistem, samo da se zadivi svet.

O, da! Ovo je definitivno tačno! Postoji milion stvari u kome su Rusi bili prvi ali ni jedan projekat nije dugo opstao posle toga. Jednostanvo i nije planirano da opstane dugo već samo da bude prvi i moćan. Meni je najdraža "trka" za prvim supersoničnim putničkim avionom između SSSRa i Francuske/Britanije, odnosno između Tupoljeva sa svojim Tu-144 i Aérospatialea/BAca sa svojim Konkordom. Tu-144 je bio prvi supersonični putnički avion koji je poleteo. Prvi je i probio zvučni zid, prvi je i ušao u upotrebu. Pravljen je da bude brži, veći, sa većim doletom. Malo ljudi to zna, svi misle da je Konkord jedini avion na tom polju. Međutim, Tu-144 je leteo svega dve godine, pokazao se izuzetno loš, skup, neefikasan, strašno neudoban za putnike pa je i povučen. Projekat je dodatno sahranilo i to kad se prvi Tu-144 koji je pretstavljen međunarodnoj javnosti na aeromitingu u Parizu srušio prilikom demonstracionog leta pred očima 300 hiljada ljudi i gomilom TV kamera. Kasnije je utvrđeno da je za to kriv pilot (što je živa istina) ali u to Rusi tada nikoga nisu mogli da ubede. Konkord, evo, leti preko dvadeset godina. Do duše, nije ni to sjajna letilica a da ne govorimo o njenoj ekonomičnosti (karta London-Njujork košta 5900$) i danas leti samo zbog prestiža ali je on od samog početka pravljen sa namerom da traje. Sad, više je razloga što supersonična avijacija nije zaživela (samo 16 Konkorda i 14 Tu-144 je proizvedeno) ali o tome neki drugi put.

Tupoljev 144

Konkord

No, projekata koji su planirani samo da zadive svet bilo je na svim stranama. Pa zar i većina stvari koje su ljudi napravili od piramida do danas nisu prvenstveno planirane da zadive svet pa tek onda da imaju neku svrhu?:)

Međutim, što se kosmonautike tiče tu su Rusi imali dobru i jasnu strategiju i mnogo realnije projekte. Recimo, projekat dužeg boravka ljudi u svemiru (neophodan za kasnije misije ka udaljenim planetama, pre svega ka Marsu) za koji je razvijen i lansiran čitav niz Saljut svemirskih stanica da bi, na kraju, sve to bilo krunisano stanicom Mir i danas nastavilo da živi kroz ISS. Tu se ja uvek zapitam zašto Amerikanci nisu eksperimentisali više sa tim. Osim Skajlaba oni nisu imali ni jednu svemirsku stanicu! Prva iskustva sa višemesečnim boravkom u orbiti imali su tek na Miru.

(Više rofotografija: www.airliners.net i www.planepictures.net )

Ambalaža                    

AM: A u jednoj TV emisiji pre nekoliko godina imali smo prilike da vidimo i rusku letelicu koja je bila nemnjena za spuštanje na Mesec. To je bilo jadno gledati, to je običan kontejner sa nešto šrafova. Doduše emisija je bila američka.

O sovjetskom programu ljudi na Mesecu postoji toliko urbanih legendi da normalan čovek zaista ne može da kaže, niti da pretpostavi, šta se u stvari dogodilo, šta je istina. Zato piče vezane za to treba uzimati sa veoma velikom distancom, posebno ako dolaze sa zapada.

Ovo me potseti na nešto što su Amerikanci jako dobro primenili. Njihova propaganda je nenadmašna! Oni znaju da robu ne prodaje kvalitet već ambalaža i reklama! Koliko je samo epopeja ispevano o njihovoj tehnici, aeronautici, astronautici... Koliko je filmova samo snimljeno o njima! A o Ruskim projektima? Kad je u SSSRu bio TV prenos nekog lansiranja uživo. A o filmovima koji su snimljeni na tu temu i ne želim da govorim...

Ljudi su u glavnom prepuni predrasuda o ruskoj tehnici. Ja ne kažem da je ona sjajna ali nije ni tako loša kao što se misli. U stvari, trudim se da se nađem negde na sredini. Da pravim očima sagledam obe strane.

Kad već pomenuste svemirsku trku ja mislim da jedinstvena trka nikada nije ni postojala jer kad bi postojala onda bi morala da ima i jedan veliki cilj. A šta je taj cilj? Pa rekao bih da i ne postoji! Postojale su samo manje, pojedinačne trke koje i danas traju. U tim manjim trkama (prvi satelit, prvi čovek, prvi čovek na Mesecu itd) bilo je pobednika na obe strane! Danas je, recimo, trka u komercijalnim letovima. Ko će više i bolje lansirati komercijalne satelite. Uskoro možemo očekivati turističku trku itd.

Ostali                        

AM: Odmah se naravno nameće pitanje šta je sa ostalim
učesnicima u svemirskim osvajanjima: ESA, Japan, Kina.

ESA se bavi u glavnom komercijalnim letovima. Njihova raketa Arijana iznosi najviše satelita. Tu su se sad umešali i Rusi sa svojim odličnim Protonom tako da je moguće da će biti prilično interesantno u budućnosti. Japanci, koliko znam, uspešno lansiraju satelite. Imali su i jedno lansiranje sonde za Mars ali ne znam šta se dešava sa ovim projektom. Što se tiče Kineza oni su prilično mistični. Teško je naći bilo kakve pouzdane podatke šta oni zaista rade. Ali moguće je da će uskoro i oni napraviti nešto jer se iz petnih žila trude da postanu treća nacija koja samostalno može da šalje ljude u svemir. Naravno, uz veliku pomoć Rusa. :)

U Rusiji je danas sve na prodaju! Ako imate para imate sve! Po mom mišljenju, samo politika sprečava da istok i zapad više sarađuju.

Interesantno je, što kaže jedan moj prijatelj iz Rusije, zašto Rusi toliko prodaju svoju tehniku ili je licenciraju za proizvodnju u inostranstvu (raketu Energiju, recimo, može da licencira ko god hoće ali se to ne dešava, mada Kinezi ozbiljno planiraju da to i urade). Tu tehniku koju oni prodaju - smatraju odavno zastarelom i prevaziđenom!! :)

***************

Astronautika              

AM: S druge strane, astronomija i astronautika
se razvijaju velikom brzinom.

Astronomija se možda brzo razvija ali astronautika nepodnošljivo sporo!!! Pogledajte samo zlatno doba i kojom su se brzinom stvari tada događale! Samo osam godina od lansiranja prvog čoveka ljudi su hodali Mesecom! Prateći tu logiku danas bi se, u najmanju ruku, ostvarilo proročanstvo Artura Klarka da ljudi, do 2001. dođu i do Jupitera. A i bez obzira na tu "sporost" lansiranja su postala rutinska tako da ljude definitivno više ne interesuju kao nekad. Vest o lansiranju šatla ili Sojuza se obično objavi u novinama u dvadesetak reči. Jedino se na njih skrene pažnja kada se desi neka nesreća...

Ali, na žalost, to je u neku ruku sasvim normalno. Nekada su avioni izazivali strašno veliku pažnju. Sada, sto godina kasnije, na njih opet niko više i ne misli, osim ako se ne desi neka nesreća pa i tada mora da postoji faktor "nečeg neobičnog" da bi ljude zaintrigiralo (kao prošle godine onaj sudar u vazduhu između Tu-154 i B757 jer su sudari u vazduhu veoma retki)!

Marko Tarabanovic

vrh


[ Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride ]