am@astronomija.co.yu

 

Pisma
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

Pisma   Pisma   Pisma   Pisma   Pisma   Pisma   Pisma
 
Povodom teksta:
SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA"
Propusti u tekstu


12.12.2003.

Još ranije sam hteo da dopunim ovaj tekst i da ukažem na nekoliko sitnijih propusta ali tek sam sada stigao.

Jedna interesantna stvar vezana je za lender. Pošto je kometa na koju će se spustiti relativno mala, samo oko 4 km u prečniku, njena gravitacija je suviše slabašna da bi ga zadržala na površini pa bi moglo biti dosta problema prilikom sletanja. Lender bi jednostavno mogao da se odbije od površine bez mogućnosti da se ponovo spusti. Zato će se istog trenutka kada lender dotakne površinu iz njega ispaliti harpun koji će ga bukvalno zakucati za kometu! Lender bi trebao da bude ispušten sa oko 1 km visine i da se približi kometi brzinom od oko 1 m/s.

Druga interesantna stvar je to kako je Rozeta dobila ime. Dobila ga je po tzv. Rozetinom kamenu koji je poslužio da se dešifruju egipatski hieroglifi.

Dalje, u tekstu je greška. Rozeta neće boraviti oko komete 17 godina, već samo 2 godine kada bi kometa trebala da dođe do perihela. Postoji malo verovatna mogućnost da se misija produži i posle toga alo to sigurno neće trajati duže od godinu-dve.

U tekstu postoji još jedan mali propust. Roseta nosi ukupno 21 naučni instrument, od kojih su 11 na orbiteru a 10 na lenderu.

Za kraj, Rozeta možda jeste prva letilica koja će detaljno izučavati jednu kometu ali sigurno nije prva koja je poslata ka kometi! Sve zemlje koje su u stanju da šalju brodove ka drugim planetama, su odavno slale svoje brodove i ka kometama, a za dve je to bilo vatreno krštenje obzirom da su ka kometi poslali svoje prve brodove - Evropa i Japan. Najviše puta je posećena Halajeva kometa, ukuono 5 puta 1986. godine. Brodovi koji su do sada bili lansirani ka kometama su: Giotto (prvi ESA-in brod), Sakigake (na japanskom:

Pionir, prvi japanski brod), Suisei (na japanskom: Kometa), Vega 1, Vega 2 (SSSR, pored Halajeve komete posetili su i Veneru) i naravno Stardust (NASA). Opširnije o njima neki drugi put. Uz izvesne ograde mogli bismo da smatramo da je i Galileo bio relativno blizu jednoj kometi jer je uživo posmatrao sudar Šumejker-Levi komete sa Jupiterom.

Pozdrav,

Marko

Odgovor

12.02.2004.
Hvala Marko na dopuni teksta, i uočenim propustima vezanim za tekst o Rozeti.

Uvek je teška dilema šta i koliko bitnih podataka izdvojiti iz tolikog mnoštva informacija, a da ceo tekst svojim sadržajem ne zamara, ili odvlači pažnju čitaoca.

Podatak vezan za boravak Rozete oko same komete-17 godina (možda grešim), se odnosio na celokupnu misiju, a broj instrumenata se odnosio isključivo na lender.

Pa ovom prilikom dodajem još 'pikanterija' koje nisam spomenuo u integralnoj verziji.

Ostalo je samo 21 dan do lansiranja ESA svemirske letilice, «Rosetta» koja sa sobom nosi lender «Philae» Letilica treba da krene na 10-togodišnji put ka kometi 67P/ Churyumov-Gerasimenko.

«Philae» je ostrvo na reci Nil, na kojoj je pronađen jedan obelisk na kojem je pronađen dvojezičan natpis, uključujući imena Kleopatre i Ptolomeja, pisano egipatskim hijeroglifima. Ovo je pomoglo francuskom istoričaru Jean-Framcois Champollion-u da dešifruje hijeroglife napisane na Rosetta kamenu i da na taj način «otključa» toliko dugo čuvane tajne drevne civilizacije staroga Egipta.

Kako su Philae Obelisk i Rosetta kamen otkrile ključeve drevne civilizacije, tako i Philae lender i Rosetta orbiter imaju za cilj da nam otkriju misteriju najstarije nastalih svemirskih tela našega Sunčevog sistema – komete.

Nemačka, Francuska, Italija i Mađarska su glavni nosioci projekta izgradnje lendera, radeći zajedno sa Austrijom, Finskom, Irskom i Velikom Britanijom. Investitori su na javnom nadmetanju izabrali najprikladnije ime.

Ime Philae je bilo predloženo od 15-togodišnje devojčice Serena Olga Vismara iz Arluna, nedaleko od Milano, Italija. Njen hobi je bio da surfuje na Internetu, odakle je i došla na ideju da lenderu da ime "Philae". Kao nagradu, dobila je besplatno putovanje u Kourou, gde će prisustvovati lansiranju «Rosetta»-e

Proučavanje komete Churyumov-Gerasimenko će omogućiti naučnicima da bace pogled unazad u jednu epohu kada nisu postojale planete, već samo ogroman roj asteroida i kometa koji su kružili oko Sunca. Kada letilica bude stigla do komete, 2014. godine, Philae lender će dobiti komandu da se samo-lansira sa orbitera, i da otvori svoje tri noge, kako bi se bezbedno spustio na kometu. Odmah nakon dodirivanja tla komete, lender će lansirati harpun kako bi se “usidrio” na površinu, i na taj način sprečio lenderu da se otisne – napusti kometu zbog njegove jako slabe gravitacije. “Noge” lendera mogu da se rotiraju, podižu, naginju , kako bi vratile Philae lender u uspravan položaj.

Philae lender ima zadatak da ispita fizičke karakteristike površine i dublje slojeve , ispod površine komete, njen hemijski, minerološki i izotopski sastav. Ovo će dopuniti izučavanja koja će obaviti orbiter, o sveukupnim karakteristikama komete, njenim dinamičkim svojstvima i njenoj površinskoj morfologiji i td.. Philae lender će nam možda pomoći da Rosetta misija otkrije ključne tajne o nastanku života na Zemlji.

Rosetta-in lender sada ima svoje ime, ali je on još uvek samo deo celokupnog projekta Rosetta. Ostaje nam da se nadamo i očekujemo rezultate koje će nam poslati Philae lender, Osiris, Midas i svi drugi instrumenti koje Rosetta nosi sa sobom i koje će krajem ovoga meseca krenuti na svoj dugi put..

Pozdrav svima....

Ljubiša

 

 

 

Pišite nam
Upišite vašu e-mail adresu
Predmet:
Tekst pisma:  

vrh