Od istog autora:
Kalendar
kroz istoriju

Pluton

Planete

zanimljivosti

---

Kako i zašto je Pluton toliko različit od drugih planeta?

Pluton (više o Plutonu)

Za početak, Pluton je značajan jer predstavlja najudaljeniju i najmanju¹ planetu našeg sistema od Sunca. (Prosečna udaljenost iznosi 39,482 AJ²) Obzirom da je neka od planeta svakako morala da bude najudaljenija, ta čast je pripala Plutonu, čije ime potiče od imena rimskog boga podzemnog sveta³.

To je tek početak. Još od kako je otkriven 1930. godine ispostavilo se da Pluton poseduje takve osobine, koje ga izdvajaju od svih ostalih osam planeta Sunčevog sistema i čine ga neobično interesantnim objektom za astronome. Na primer:

1. Pluton ima najeliptičniju orbitu od svih planeta. Kaže se da pravilan krug ima ekscentricitet nula, a da je ekscentricitet Zemljine orbite svega 0,0167, tako da je ona skoro savršeno kružna. Ekscentricitet Plutonove orbite je, međutim, 0,2488. Znači da je nekad udaljen svega oko 4,294 milijardi kilometara od Sunca, a nekada čitavih 7,533 milijardi kilometara. (Treba mu 247,69 zemaljskih godina za jedan krug oko Sunca.) Zapravo, kada je Pluton najbliži Suncu, on mu je tada bliži od predposlednje planete Neptuna i tada više nije najudaljenija planeta Solarnog sistema. To se poslednji put desilo od februara 1979. godine pa do 1999. godine. Od 11. februara 1999. godine pa do 5. aprila 2231. godine on će opet biti najudaljenija planeta našeg planetnog sistema.

2.Pluton ima najnagnutiju orbitu od svih planeta. Ako bi sve planete na njihovim orbitama poređali jednu iza druge sa iste strane Sunca, one bi sve stajale u redu – sem Plutona. Njegova orbita je za 17,14175° nagnuta u odnosu na sve ostale, tako da je u opštem slučaju planeta uvek daleko iznad ili ispod ostalih planeta. (To je razlog zašto nikad ne može da dođe do sudara sa Neptunom prilikom sečenja njegove orbite – uvek se nalazi daleko iznad.) Dešava se da Pluton bude čitavih 1,25 milijardi kilometara daleko od ravni ekliptike, što je skoro jednako udaljenosti Saturna od Sunca.

Takođe, on se rotira retrogradno za razliku od većine drugih planeta.

3.Sve planete našeg sistema su uslovno podeljene u dve grupe. Prvu grupu čine tzv. unutrašnje planete, najbliže Suncu. To su: Merkur, Venera, Zemlja i Mars; sve su male, čvrste i sa relativno malim atmosferama. Zatim slede četiri tzv. spoljne planete: Jupiter, Saturn, Uran i Neptun – neuspela sunca, džinovske planete, male gustine, sa enormnim gasnim atmosferama. Za tim "gasnim džinovima" (gustina u odnosu na Zemlju: Jupiter 0,241, Saturn 0,125, Uran 0,229, Neptun 0,297) sledi Pluton sa svojom gustinom od 0,373 od gustine Zemlje, nalik na unutrašnje planete (Merkur 0,984, Venera 0,951, Mars 0,713). Očigledno je da ne spada tu …

4.Ako izuzmemo Merkur i Veneru, čija je rotacija, zbog velike blizine Sunca, usporena njegovom velikom gravitacijom, možemo reći da sve druge planete relativno brzo rotiraju oko svojih osa. Period rotacije je između 10 h 14 min (Saturn) i 24 h 37,5 min (Mars). Jedino Plutonu za to treba 153, 2928 h – to je čitava 6,387 naša dana!

Otkuda svi ti ekstremi? Zbog čega je Pluton toliko različit?

Možda bi bilo interesantno izneti jednu teoriju. Upoređujući neke osobine Tritona⁴ , najvećeg Neptunovog satelita i Plutona, pretpostavimo da Pluton nije jedna od planeta od svog nastanka, već jedan davno odbegli Neptunov satelit. Možda je neka nama nepoznata kosmička katastrofa dovela do toga da bude izbačen iz svoje satelitske orbite u drugu, nezavisnu, formirajući tako novu planetu u Sunčevom sistemu? Jedna od teorija govori da je takvom jednom katastrofom pre oko 4,5 milijardi godina formiran i naš Mesec.

Ako je bilo tako, priroda eksplozije (ako ju je uopšte bilo) je morala biti takva da ga izbaci u jednu izduženu i naherenu orbitu, a opet takvu da ga vrati u neposrednu blizinu Neptuna, odakle je i krenuo.

Kao satelit, Pluton je bio mali (danas ima svega 1.137 ± 8 km u prečniku) i verovatno čvrst, za razliku od gasovitih džinova kakve su bile buduće spoljne planete. Isto tako, rotirao je oko svoje ose, a u isto vreme se okretao i oko Neptuna, zahvaljujući njegovoj gravitacionoj sili. (To isto rade svi prirodni sateliti; naš Mesec takođe.) Sasvim je moguće da je vreme Plutonove rotacije oko sopstvene ose bilo skoro nedelju naših dana. (Period rotacije našeg Meseca je oko četiri nedelje, tačnije 27,32 dana. Plutonov danas je 6,387 dana.) Kada je bio odbačen od Neptuna, moguće je da je uspeo da sačuva svoj period obrtanja i tako postane najčudnija planeta među svim ostalim u Sunčevom sistemu.

Nažalost, sve su ovo samo špekulacije. Ne postoje čvrste i uverljive činjenice da su Pluton i njegov jedini mesec Haron⁵ ikada bili Neptunovi sateliti; ali ako su i bili, neznamo kakva bi to kosmička katastrofa mogla da utiče na njihovo razdvajanje.

Bilo je pokušaja da mu se ospori činjenica da je on najudaljenija planeta našeg sistema, pa čak i da se postavi pitanje zaslužuje li on uopšte to da bude planeta.

Od 1992. godine naučnici su potvrdili da u pojasu od 30 A.J. do 100 A.J. od Sunca, iza orbite Neptuna, postoji zona malih ledom pokrivenih nebeskih tela koje lagano kruže u ravni ekliptike. Za sada je detektovano preko 35.000 tih "trans–Neptuna" čije dimenzije su veće od 100 km. Taj pojas se naziva Kuiperov disk, po holandskom naučniku koji ga je otkrio. U njemu je nekoliko stotina puta veći broj (i ukupna masa) tela od objekata sličnih dimenzija u asteroidnom prstenu između Marsa i Jupitera. Neki astronomi su stoga skloni da veruju da si Pluton, Triton i Haron samo "zarobljeni" članovi ove velike familije, a da možda postoje slična tela na još većoj udaljenosti.

Ipak, tačku na sve priče su 3. februara 1999. godine stavili članovi međunarodnog astronomskog udruženja IAU (International Astronomical Union) stavom da Pluton ostaje zauvek deveta i poslednja planeta Sunčevog sistema.

1 Manji je šest puta od Zemlje. Manji je čak od 7 planetnih meseci: našeg Meseca, Jupiterovih Ia, Evrope, Ganimeda, Kalista, Saturnovog Titana i Neptunovog Tritona.

2 Astronomska jedinica, 1 AJ, prosečna udaljenost Zemlje od Sunca. Iznosi 149.597.870,691 km. Znači da je Pluton prosečno udaljen od Sunca 5,9 x 10⁹ km.

3 Pandan u grčkom panteonu je bog podzemlja Had, Zevsov brat.

4 Sedmi i najveći Neptunov satelit, prečnika 1.353 km. Jedini satelit koji ima retrogradnu orbitu, sem 4 Jupiterova i jednog Saturnovog ali su oni manji od 1/10 njegovog prečnika, a i sama orbita mu je nagnuta za čitavih 157° u odnosu na planetu. Izgleda da po sastavu nije nastao od primordijalne mase kao i ostale planete Sun. sistema, već da je možda formiran negde drugde, a onda gravitacionim silama planete zarobljen.

5 Ime je dobio po mitološkom lađaru koji je prevodio duše umrlih preko reke Stiks u podzemni svet. Otkriven 1978. godine. Prečnik mu je svega 593 ± 13 km, masa 1,8 x 1021 kg (0,0003 mase Zemlje), a period rotacije mu je kao i Plutonov – 6,38725 naših dana. Jedini satelit u Sun. sistemu sa sinhronom orbitom, tj. vidljiv je sa samo jedne hemisfere planete, jer za 6,39 naših dana Pluton se jednom okrene oko svoje ose, a isto toliko je potrebno i Haronu da obiđe Pluton. Najveći satelit u Sun. sistemu u odnosu na matičnu planetu – više od ½ Plutonovog prečnika (drugi je Mesec) i zato ih čak smatraju dvojnom planetom.

(april 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |

vrh