Prema prognozama naučnika, u 2007 – 2008. godini moze se ocekivati primetno povećanje Sunčeve aktivnosti. Svoj vrhunac ona će dostići 2012. godine. Sunce se sada nalazi u ciklusu relativnog mira, ali već u skorije vreme situacija će se promeniti. Među naučnicima, međutim, nema jedinstvenoig mišljenja kada će, zapravo, početi naredni period aktivnosti – neki smatraju da se početak ciklusa može očekivati već krajem 2006. godine. Drugi prognoziraju da će se Sunce “probuditi” krajem 2007. ili početkom 2008. godine. 2001. godine već je zabeleženo ozbiljno pojačanje Sunčeve aktivnosti, a u 2003. godini Sunčeva eksplozija poremetila je funkcionisanje nekoliko kosmičkih aparata. Ali predstojeća “Sunčeva bura” će, po prognozama, biti za 30 do 50 procenata snažnija od prošle i biće jedna od najsnažnijih u istoiriji vasione.

Sunčeva eksplozija je gigantski eksplozivni process na Suncu, za vreme koga se iznenada oslobađa energija iz rezervi u iskrivljenim magnetskim poljima (obično iznad Sunčevih pega). Za nekoliko minuta Sunčeva materija u tom regionu se zagreva do više miliona stepeni, dolazi do erupcije elektromagnetskog zračenja u širokom spektralnom dijapazonu – od radiotalasa do rentgenskih i gama – zraka. Sunčeve eksplozije treba razlikovati od Sunčevih erupcija. Nekada se smatralo da te erupcije i izazivaju eksplozije. Sunčeve erupcije - to su gigantski baloni gasa ispresecani linijama magnetskog polja. One na Suncu traju nekoliko časova i za to vreme u kosmos se oslobodi do 10 milijardi tona joniziranog gasa. Iako su neke od Sunčeviuh erupcija praćene eksplozijama, nije precizno ustanovljeno šta čemu prethodi.

Najintenzivniji Sunčev ciklus u novijoj istoriji fiksiran je krajem pedesetih godina XX veka, ali njegove posledice nisu dovele ni do kakvih ozbiljnijih problema ili poremećaja, pošto tada na orbiti praktično i nije bilo satelita, a zavisnost stanovništva planete od telekomunikacionih mreža bila je kudikamo manja. Danas, pri aktivnom korišćenju satelitske i mobilne veze, uzimajući u obzir razvoj kosmičkih tehnologija, posledice mogu biti najneočekivanije. Po pravilu, čak i manje Sunčeve bure izazivaju poremećaje u radu elektromagnetne opreme i dovode do privremenog iskakanja iz upotrebe kosmicke aparature, do problema sa vezama na Zemlji. Sem toga, magnetske bure mogu negativno uticati na zdravlje ljudi, na primer, dovoditi do srčanog napada. Sem toga, osetljivost na kosmička dešavanja ispoljava se u depresivnim stanjima, kod nekih ljudi povećava se agresivnost, za vreme geomagnetskih procesa stručnjaci beleže povećani broj saobraćajnih nesreća i pokušaja ubistava. U laboratoriji magnetobiologije čak je izgrađena posebna prostorija u kojoj teško obolele u potpunosti izoluju od oscilacija magnetskog polja pomoću specijalnih metalnih ekrana. Otprilike na svakih 11 – 12 godina na površini Sunca nastupa novi period aktivnosti. Pored ostalog, to znači da se Sunčeve bure (tojest, izbacivanje gasa i nabijenih čestica materije iz Sunčeve korone) dešavaju česce i postaju snažnije. Naučnici se nadaju da će uspeti da sa visokom preciznošću predskažu period narednih Sunčevih bura, nekoliko dana ili makar časova pre njihovog izbijanja. To će omogućiti telekomunikacionim i energetskim kompanijama da preduzmu neophodne mere u cilju zaštite osetljive opreme na solarnu aktivnost.

Osnovni razlog za izbacivanje gasa na Suncu su takozvane “Sunčeve pege”. “Pegama” se nazivaju oni sektori vidljive povrsine (fotosfere) Sunca koji poseduju unekoliko nižu temperaturu od okolne sredine. Po pravilu, temperatura u pegama ne premašuje 4 hiljade 300 do 4 hiljade 700 Kelvina, a u spektru fotosfere temperature su i do 6 hiljada Kelvina. Upravo zato su pege tamnije. Sunvece pege poseduju veoma snažno magnetsko polje, koje je za nekoliko desetina hiljada veće od magnetskih polova Zemlje. Magnetsko polje usporava konvektivni fluks iz podpovršinskih slojeva Sunca što, sa svoje strane, dovodi do smanjenja temperature u pegama. Pege se mogu videti i golim okom – one su katkada čak veće od veličine Zemlje. I najverovatnije je da je magnetsko polje krivo za to što s vremena na vreme u najvećim grupama pega dolazi do termonuklearnih eksplozija, koje su praćene grandioznim oslobađanjem nabijenih čestica, pojačanjem ultravioletrnog i rentgen-zračenja. Odvojene od površine Sunca čestice njegove materije mogu se kretati brzinom preko 1000 kilometara u sekundi i (u slučaju sticaja okolnosti) kroz nekoliko časova dospeti do magnitosfere Zemlje, izazivajući pojavu magnetske bure.

Prve pege na površini solarnog diska primetio je Aristotelov učenik Teofrast iz Atine (IV vek do naše ere). A prema podacima iz “Priručnika ljubitelja astronomije” P.G.Kulikovskog, pominjanje pega na Suncu prvi put je fiksirano u kineskim letopisima dinastije Han 328. godine do naše ere.

Moskva, 10.03.2006. RIA “Novosti”

(18.03.2006.)

vrh

 

AM SCG

Sunce
- ukrtko o Suncu
 

Sunce
- detaljno o Suncu
 

Kretanje Sunca
- stvarno i prividno
kretanje, godišnja
doba; zodijak