|
|
| am@astronomija.co.yu |
Uvodna reč
Teorijski uvod
Struktura Sunca
Sunčeve pege
Ciklus
Metoda
?
Volfov broj
?
Površinaina pega
Rezultati
Zaključak
Literatura
CIKLUS
Ubrzo posle otkrica pega primećeno je da se njihov broj menja, ali je periodičnost ovih promena bila nepoznata sve do 1843. godine kada je Švabe objavio rezultate svojih sedamnaestogodišnjih istraživanja. Ciklus Sunčevih pega u stvari nije baš strogo periodičan. Srednji interval između maksimuma (ili minimuma) je 11,2 godna, ali se trajanje pojedinih ciklusa menja od 7,5 god. do 16 god. Vreme od minimuma do maksimuma je obično kraće (5,2 god.) nego od maksimuma do minimuma (oko 6 god.). Dvadeset i drugi ciklus aktivnosti Sunca počeo je sa minimumom 1986. god, a maksimum je imao 1991. god. Do sada najveći godišnji broj pega javio se 1957. god. i iznosio je 190,2. Međutim, ako se vratimo od davne 1650. pa sve do 1700. godine ući ćemo u Maunderov minimum. Tada nije bilo ni jedne pege, a na Zemlji je nastalo tzv. malo ledeno doba.* Taj minimum je prvi ljudima ukazao na zavisnost broja pega od toplote kojom Sunce zrači. Na granici atmosfere Zemlje svaki kvadratni metar dobija od Sunca oko 1,4 kJ u sekundi, što predstavlja tzv. solarnu konstantu. Na slici možemo videti jedan Sunčev ciklus koji ove godine ulazi ponovo u maksimum:
Slika br. 4
(21
KB)
- * Malim ledenim dobima nazivaju se oscilacije klime male amplitude tokom kojih prosečna globalna temperatura opada za oko 1 Kelvin. To su periodi od po nekoliko vekova koje karakterišu veoma jake zime, proširenje dolinskih glečera poput onih u Alpima, Skandinaviji ili na Aljasci, te dugotrajan sneg, čak i u oblastima u kojima on inače retko pada (mediteranske obale, Etiopija). Tačni uzroci i dinamika malih ledenih doba još uvek su predmet brojnih istraživanja.