Uvodna reč
| Marina
Radujkov
Sunčeva aktivnost 2000-te SUNČEVE PEGE
Tamne pege, od 50 000 km u prečniku, neprekidno šaraju površinu Sunca. Ovaj čudan i moćan fenomen poznat je kao Sunčeve pege (slika br.3). Prvi zapisi o njima nađeni su još u starim kineskim rukopisima ali se sistematski prebrojavaju od 1749. god. Danas, znamo da su one jedan od oblika Sunčeve aktivnosti, što objašnjava njihovu promenljivost. Najprihvatljivija teorija o nastanku pega odnosi se na magnetno polje Sunca. Magnetne linije sila kreću se od severnog do ju?nog pola, ali zbog specifičnog načina rotacije Sunca (ekvator ima veću ugaonu brzinu od polova) magnetne linije sila počinju da skreću. Posle velikog broja rotacija, magnetne linije su toliko deformisane da se konačno kidaju i, prelamajući se kroz fotosferu, formiraju grupe pega. Ponekad je ovo kidanje magnetnih linija tako veliko da je moguće formiranje velikih i dugotrajnih pega. Aprila 1947. zabele?ena je najveća pega, veličine dovoljne da proguta 100 Zemaljskih kugli! Dok većina pega nestane za nekoliko nedelja, 1840 ? 1841. godine jedna pega je bila vidljiva za proučavanje celih 8 meseci.
One su relativno hladniji delovi površine Sunca, temperatura im je za oko 1500 K ni?a nego sto je u okolnoj fotosferi, a mogu biti vidljive golim okom samo ako im dimenizje predju 40000 km. Oko tamnog jezgra (umbre) nalazi se nešto svetlija polusenka (penumbra) vlaknaste strukture. Penumbra ima višu temperaturu od umbre. Usamljene pege su, ili začetak, ili ostatak neke veće grupe. Iz pora se obično razviju dve grupe manjih pega, koje se nalaze na rastojanju od 3-4 stepena. Vremenom se razvija velika i kompaktna pega vodilja. Ona počinje da dominira grupom, a nalazi se ispred nje u smeru Sunčeve rotacije. U grupi koja sledi izdvaja se nešto manja pega pratilja, pri čemu je polaritet njenog magnetnog polja suprotan od polariteta pege vodilje. Pege se karakterišu intenzivnim lokalnim magnetnim poljem, magnetne indukcije do 0.4 T, dok opšta magnetna indukcija na polovima Sunca iznosi 6 X 105 T. Pege se pojavljuju u dve zone na Suncu simetrične u odnosu na ekvator (od 5? do 45? heliografske širine). Na jednoj Sunčevoj polulopti sve pege vodilje imaju isti polaritet magnetnog polja, a na drugoj suprotan. U svakom narednom ciklusu se polaritet vodilja menja u suprotan. |