amece se pitanje kada dolazi do pomracenja Sunca. Logicno je da to moze biti slucaj samo kada se Mesec nadje izmedju Zemlje i Sunca, tj. kada dospe u fazu mladog Meseca. Medjutim, Meseceva staza se ne nalazi u ravni ekliptike vec tu ravan sece pod nekim uglom tako da Mesec najcesce prolazi iznad ili ispod Sunca (tj. iznad ili ispod ravni ekliptike) [Mesec/drakonicki mesec]. Da bi dakle doslo do pomracenja neophodno je da u fazi mladine Mesec bude u ravni ekliptike, tj. u jednom svom cvoru. Ali cvor nije uvek usmeren ka Suncu. On se u toku godine, u odnosu na Sunce pomera (ovde jos ne mislimo na regresiju cvorova, koja oznacava kretanje cvorova u prostoru oko Zemlje, vec prosto na kretanje cvorova u odnosu na Sunce usled kretanja Zemlje po putanji oko Sunca). Znaci, da bi doslo do pomracenja potrebno je da Mesec stigne u jedan od cvorova (u ravan ekliptike) i da se taj cvor tog trenutka nalazi na zamisljenoj pravoj koja povezuje Zemlju i Sunce.

Medjutim, Zemlja i Mesec nisu tacke u prostoru, vec tela sa odredjenim dimenzijama, te do pomracenja dolazi i pre no sto Mesec dospe u odnosni cvor. Dovoljno je da on bude blizu cvora i to sa bilo koje njegove strane, juzno ili sevetno od ravni ekliptike. Koliko?

Mesecev prividni precnik je otprilike jednak Suncevom prividnom precniku, pola stepena. To znaci da do pomracenja moze doci samo kada razmak izmedju centra Mesecevog diska i centra Suncevog diska iznosi manje od 0,5°. Kada citav dogadjaj posmatramo sa zemlje, ali iz ravni ekliptike, tj. sa mesta na koje Suncevi zraci padaju pod pravim uglom, onda ce Mesec zakloniti Sunce kada je centar njegovog diska udaljen od ravni ekliptike (centra Suncevog diska) manje od 0,5° .

Ali za stanovnike polarnih oblasti Zemlje taj dan ce proci kao i svaki drugi jer Meseceva senka ni blizu ne dopire do njih. Za Eskime Mesec je suvise nisko da bi im zaklonio Sunce i oni moraju da cekaju drugu priliku.

Ta prilika nastaje onda kada, uz ispunjenje ostalih uslova, Mesec dospe u tacku 1,5° iznad ravni ekliptike.

Naravno, za pomracenje Sunca na krajnjim jugu Zemlje Mesec treba da se nadje najvise 1,5° juzno od ravni ekliptike.

Ni odnosni cvor Meseca ne mora da bude usmeren tacno ka Suncu da bi doslo do pomracenja. On moze da se nalazi sa jedne ili druge strane zamisljene prave koja spaja Zemlju i Sunce i to najvise 16,5°. Naime tek tada ce Mesec moci da prividno dodirne Sunce cak ako je udaljen od ravni ekliptike za 1,5°.

Na crtezu dole plozaj A je pocetak pomracenja posmatrano iz ravni ekliptike, a polozaj B pocetak pomracenja posmatrano sa krajnjeg severa Zemlje (jasno je da se ta dva dogadjaje ne desavaju istovremeno).

Broj pomracenja

Znaci zona pomracenja Sunca iznosi po 16,6° sa svake strane cvora tj. ukupno 33° . Ako se Sunce nalazi negde izvan ove zone do pomracenja ne moze doci. Nasa zvezda za jedan dan predje (prividno) put po ekliptici nesto manje od 1° sto znaci da ce zonu pomracenja preci za oko 34 dana. U ovih 34 dana Mesec nacini vise od jednog punog kruga oko Zemlje i pri tome bar jenom, a najvise dva puta udje u fazu mladine (mladog Meseca). Znaci, kad se steknu opisani uslovi mora doci najmanje do jednog pomracenja Sunca. Za oko pola godine drugi Mesecev cvor ce takodje dospeti u polozaj za pomracenje tako da se i tada mora dogoditi bar jedno (najvise dva) pomracenje.

Izlazi da se godisnje dogodi najmanje dva pomracenja Sunca. A najvise?

Ako pomislite da ih je najvise cetiri varate se. Ponekad se dogodi da u jednoj godini bude i pet pomracenja Sunca. Stvar je u kretanju cvorova. Rekli smo da se linija cvorova krece u susret Suncu (suprotno od prividnog kretanja Sunca oko Zemlje) i zbog toga se nekada dogodi da jedan cvor dospe i po drugi put u toku godine u polozaj pogodan za pomracenje.

Za godinu dana linija cvorova nacini zakret od 19,355° (u susret Suncu) i zbog toga kroz jedan isti cvor Sunce prodje za 346,62 dana (drakonisticka, ili eklipsna godina).

Ako do prvog pomracenja dodje pocetkom januara (polozaj A) drugo pomracenje kod istog cvora moze da se dogodi prilikom sledeceg mladog Meseca, znaci 29,5 dana kasnije. Zetim u junu opet postoje uslovi za dva pomracenja, ali kod drugog cvora (B). Krajem godine, posle 346,62 dana, Sunce ponovo ulazi u prvi cvor (C) kada se opet stvaraju uslovi za novo pomracenje i to peto po redu. Od prvog pomracenja pa do petog proci ce 12 sinodickih meseci (12 mladina), a to je 354 dana. Ostalo je jos samo nekoliko dana do sledece godine i za sesto pomracenje u istoj godini vise nema vremena.

(07.06.2006)

vrh