Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
 
 

Sadržaj AM
 

Potražite u AM

 
NSPoint

 
pomračenje sunca
VRSTE
 

Pomracenje nekog nebeskog tela u vasioni nije retka pojava, ali pomracenje ove nase zvezde je po necemu ipak izuzetno. Ono, normalno, nastaje kada Mesec, putujuci svojom stazom, zakloni Sunce, te nacini senku na Zemlji. Ali pazite sad, precnik Meseca je oko 400 puta manji od precnika Sunca, a, nekim divnim cudom, za otprilike isto toliko puta je i Mesec blizi Zemlji nego Suncu. Zbog toga se prividni precnici i Sunca i Meseca gotovo podudaraju po velicini i Mesec moze potpuno da zakloni zvezdu, sto citavu pojavu cini izuzetnom. U stvari, ako ste citali nas prilog Mesec/prividni precnik, znate da prividni precnik Meseca, zavisno od njegove udaljenosti od Zemlje, varira izmedju 29' 22" i 33' 31". Prividni precnik Sunca, opet zavisno od njegove udaljenosti od Zemlje, takodje se menja: od 31' 31" do 32' 35". Ovo je uzrok razlicitim vrstama pomracenja Sunca.

totalno pomracenje

Totalno pomracenje

First contact

Citav spektakl tece ovako. Na zapadnom, desnom kraju Sunca Mesec dodirne Suncev disk i to je prvi, prividan, kontakt dva tela. Zatim se pojavi crno udubljenje. U tom momentu Mesec je zaklonio tek Partial phasedelic nase zvezde, pa je to znaci delimicno pomracenje. Sve moze da se zavrsi vec i na tome, ali ako imamo srece Sunce ce nastaviti da se "jede" i Mesec ce sve veci deo njegovog diska da prekriva. Uporedo sa ovim svetlost se lagano smanjuje, a Sunce dobija izgled sve tanjeg srpa. Sve ovo traje oko jedan sat. Zatim, u jednom momentu Mesec dodirne drugu ivicu Suncevog diska (drugi kontakt), sasvim pokrije Sunce i izgled neba seSecond contact dramaticno menja. Pocelo je totalno pomracenje. Nastaje mrak, ne bas potpuni, ali dovoljan da se na nebu pojave najsjajnije zvezde i velike planete. Zivotinje su uznemirene, ptice se spremaju za pocinak. Temperatura opada za nekoliko stepeni.

CoronaPrizor je ocaravajuci. Ako ga posmatrate teleskopom (naravno ne direktno)  oko crnog Mesecevog kruga videcete kako se u mlazevima izdizu protuberance, purpurni, plameni jezici. I videcete lepezastu bledo srebrnu Suncevu koronu.

Astronome medjutim ne zanima estetska strana pomracenja. Za nih je totalno pomracenje dobra prilika da ispituju sastav i gradju gornjih slojeva Sunceve atmosfere, a i da nauce ponesto o atmosferi same Zemlje.

Third contactAko je Meseccev prividni precnik maksimalan onda totalno pomracenje traje najvise 7 minuta i 31 sekundu. Ali ako je ovaj precnik po velicini jednak Suncevom totalno pomracenje ce trajati svega delic sekunde. Vec posle toga, nakon treceg kontakta (kada desna ivica Mesecevog diska dodirne rub Suncevog diska) iza desne ivice Meseca pojavice se bljestavi uzan srp Sunca.Fourth contactTog trenutka iscezavaju protuberance, korona i zvezde. Srp lagano raste i za oko jedan sat, posle cetvrtog kontakta okoncava se i delimicno pomracenje.

Kako je Mesec manji od Sunca senka koja se stvara iza Meseca je konusnog oblika. Ona se suzava i njen precnik na Zemlji iznosi nekoliko stotina kilometara, zavisno od ugla pod kojim pada na nasu planetu. Oblik senke na Zemlji isto tako zavisi od ugla pod kojim ona pada i najcesce izgleda kao puna elipsa.

kretanjes.jpg (9059 bytes)

Zbog rotiranja nase planete i zbog kretanja Meseca senka se brzo pomice po tlu u smeru zapad-istok. Tako se stvara zona totaliteta, tj. pojas iz koga se postupno vidi potpuno pomracenje. Brzina kretanja senke po zemlji moze biti i preko 3000 kilometara na cas.

Totalno pomracenje u jednom odredjenom mestu, recimo u Kraljevu, je retka pojava i desava se otprilike jednom u 200 godina.

Moon shadowOko zone totaliteta nalzi se sirok pojas Mesecece polusenke (blizu 10000 km). U tom pojasu pomracenje je delimicno.

Delimicno pomracenje Sunca, s obzirom na veoma siroko polje polusenke (veoma u poredjenju sa senkom) traje mnogo duze no totalno pomracenje - cak i dva sata. Svako totalno pomracenje prati i delimicno, medjutim moze se desiti i samo delimicno pomracenje. To je slucaj kada Meseceva senka prodje izvan Zemlje, a polusenka padne na nju.

prstenasto pomracenje
Prstenasto pomracenje

Posebno zanimljiv dogadjaj nastaje kada je Mesecev prividni precnik manji od prividnog precnika Sunca pa tada dodje do pomracenja. U tom slucaju, ako se centri diskova Sunca i Meseca poklope, nastaje prstenasto pomracenje. Sredisnji deo Sunca je pomracen i taman, a vidljiv je samo rub Sunca. Oko crnog kruga nalazi se bljestavi, uzaren prsten.

Najduze prestenasto pomracenje traje 12 minuta i 24 sekundi. Jasno je, posto u ovom slucaju Mesec ima manji prividni precnik njemu treba vise vremena da prodje Sunce nego kada su diskovi oba tela jednaki.

(07.06.2006)


Komentar?

Vaše ime:
Vaš e-mail:
Predmet:
Vaš komentar:

 

vrh