23 .7. 2007.

Pronađeno je novo parče stene koje zajedno sa Marsom kruži oko Sunca, tako da je sada njihov ukupan broj podignut na četiri. Ali astronomi veruju da je Mars – a ne mali kompanjon – bio taj koji je pre par milijardi godina zalutao među grupu stena.

Asteroid nazvan 2007 NS₂ (interna oznaka A00172), sredinom ovog meseca otkrili su astronomi sa opservatorije na jugu Španije, La Sagra. Na osnovu njegovog sjaja, procenjuje se da mu je prečnik oko jednog kilometra.

On se nalazi na Marsovoj orbiti oko Sunca, u tački L₅, koja se iza Crvene planete nalazi na 60°. U istoj tački se nalazi još dva slična objekta, dok se u tački L₄, koja se nalazi na 60° ispred Marsa, nalazi samo jedan objekat.

Objekti koji se nalaze u tim Lagranžovim ili libracionim tačkama L₄ i L₅, održavaju svoje teorijski stabilne orbite zahvaljujući kombinovanom gravitacionom uticaju dva veća objekta, u ovom slučaju planete i Sunca.

Kliknite na sliku
	Na slici efektivnih potencijala (Hillove površine) sistema dva tela (ovde su to Zemlja i Sunce), prikazano je pet Lagranžovih tačaka. Strelice prikazuju nagibe oko L tačaka – ka njima (crveno), ili od njih (plavo). Suprotno očekivanju, L4 i L5 su maksimumi.

Mars je jedna od samo tri planete u Sunčevom sistemu, koliko nam je sada poznato, koja poseduje takve „trojanske“ objekte na svojoj orbiti [1]. Na putanji kojom se Jupiter kreće oko Sunca, do danas je otkriveno 2.203 [2] trojanaca, kao i još nekoliko u Neptunovoj orbiti. [Svi se nalaze u tački L₄, iza Neptuna: 2001 QR₃₂₂, 2004 UP₁₀, 2005 TN₅₃, 2005 TO₇₄ i 2006 RJ₁₀₃.]

Vrlo je moguće da su Jupiter i Neptun okupili svoje trojance pre oko 3,8 milijardi godina, u vreme kada su se orbite tih planeta formile i pomerale, a gravitacija zarobljavala ogroman broj objekata sličnih kometama diljem solarnog sistema.

Kako je Mars dospeo do svojih trojanaca nije baš u potpunosti jasno, ali je sasvim moguće da su tu odavno, odmah nakon nastanka solarnog sistema, malo pre 4,5 milijardi godina unazad, kaže istraživač trojanaca sa Observatoire de la Côte d’Azur iz Nice, Alessandro Morbidelli.

Privremeni pratioci

Moguće je da je u to vreme embrion Marsa bio gravitacionim interakcijama sa ostalim planetnim embrionima bacan po mladom Sunčevom sistemu. Svaki asteroid koji se zadesio u Marsovim tačkama L₄ i L₅ bio je zarobljen gravitacijom.

„Nisu se oni kretali, već su to radile planete,“ kaže Morbidelli za časopis „New Scientist“.

Nakon otkrića 2007 NS₂, astronomi su ga otkrili i na starim slikama LONEOS [3] i LINEAR [4] sistema za praćenje objekata u blizini Zemlje (NEO) još iz 1998. godine. Upravo to je dozvolilo istraživačima da vrlo precizno izračunaju orbitu ovog objekta.

Proračuni koje je uradio Aldo Vitagliano sa napuljskog Universita’ di Napoli „Federico II“, pokazao je da je asteroid stabilan u Marsovoj tački L₅. Ova novootkrivena kamenica biće dodata već postojećem spisku Marsovih trojanaca, koji se nalazi na websiteu kembridžkog Minor Planet Centera u Massachusettsu.

Po mišljenju Morbidellija, Zemlja nema poznatih trojanaca, verovatno zbog toga što je bila preteška da bi bila bacana kroz naš sistem na isti način kao i Mars. „Mars je mogao da skakuće okolo zbog svoje male mase, ali ne i Zemlja,“ kaže on. Mars ima samo 11% Zemljine mase.

Mada nema asteroida koji zauzimaju Zemljine L tačke, postoji sijaset takozvanih Zemljinih koorbitalnih asteroida. Ti objekti imaju orbite u vidu vadičepa, koje se sporo uvijaju oko Zemlje dok ona putuje oko Sunca. Takve konfiguracije su nestabilne, te su takvi objekti samo Zemljini privremeni kompanjoni.

Jedan takav objekat, 200–metarski asteroid 2004 GU₉, kruži oko Zemlje na takav način već oko 1.020 godina, ali se očekuje da će uskoro otići od nas.

Ako neki objekat iz asteroidnog pojasa i bude uhvaćen u Zemljin zagrljaj u svojstvu trojanca, to neće biti lako uočljivo, kaže Vitagliano.

Njegov položaj u odnosu na Zemlju bi bio takav da nikada nebi reflektovati previše svetlosti ka nama, te bi bio relativno taman. Takođe, zbog svog položaja bi bio prividno uvek u blizini Sunca, tako da bi mogli da ga iznad horizonta vidimo jedino u kratkom periodu prvog sutona. 

E a sada dolazi šlag na torti!!!

Ovo otkriće su izveli mladi i srećni blizanci, 19–godišnji Stefan i Aleksandar Cikota (inače članovi AD "Beskraj" iz Zagreba) potpomognuti mentorom Reinerom M. Strossom. Momci su radili kao saradnici na andaluzijskoj 1.613 m visokoj opservatoriji La Sagra.

Članak iz Jutarnjeg lista: http://www.jutarnji.hr/tehnologija_i_znanost/clanak1/art-2007,7,19,,82956.jl

 

Potražite AM Index