Sky & Telescope, 06 09 2002 [http://skyandtelescope.com/news/current/article_72_1.asp]

Izveštaji o mogućim udarima kometa i asteroida u Zemlju nisu sasvim nove stvari. Edmond Halej (Halley) je, pre nego što je kometa dobila njegovo ime, objavio prvo predviđanje da će se kometa vratiti i da će možda udariti u Zemlju i izazvati razaranja.

Ne bi bilo iznenađenje kad bi se, vrativši se u njegovo doba, u 1690. godinu, pojavilo nekoliko listova koji bi napali Haleja za preterani strah, a nekoliko astronoma bi ga otpužilo da svojim postupcima podriva kredibilitet njihovoj profesiji.

To je upravo ono što se redovno događa u ovo naše doba.

03 10 2002 Komitet za nauku američkog Predstavničkog doma. [Heidi.Tringe@mail.house.gov & Jeffrey.Donald@mail.house.gov] prihvatio izveštaj u utorak 1. oktobra.

Vašinngton – Naučnici napreduju u otkrivanju i katalogiziranju velikih objekata blizu Zemlje (NEO – Near Earth Objects) ali ozbiljna pretnja i dalje ostaju manji objekti, rekli su stručnjaci Potkomitetu za Kosmos i aeronautiku.

Ti manji asteroidi, veliki od 200 do 500 metara, mogu da razore grad ako ga direktno pogode ili da izazovu cunamije ako udare u okean, a ti ogromni talasi mogu da zbrišu cele priobalne pojaseve.

NASA je katalogizirala blizu 50 0dsto asteroida velikih jedan kilometar i veće. Astronomi smatraju da u Sunčevom sistemu postoji od 900 do do 1.300 velikih asteroida, ali smatraju i da ima najmanje 50.000 onih manjih od jednog kilometra.

Predsedavajući potkomiteta Dana RoraBaher (Rohrabacher) je rekao:

"Pretnje od dolazećih asteroida i kometa su ozbiljne, najveća opasnost po život. Zbog tolikog broja objekata u kosmosu koji su blizu Zemlje, samo je pitanje vremena kada ćemo biti suočeni sa događajem kome nema ravnog u istoriji ljudskog roda.

Nadam se da će moj zakon H.R. 5303 koji je usvojio Predstavnički dom..." [http://www.house.gov/science/press/107/107-286.htm]

Citati prema vebu: Predstavnički dom je prihvatio tri zakona Naučnog komiteta među kojima i jednoglasno zakon o nagradama za amatere astronome (zakon registrovan pod brojem H.R. 5303) i druge gledače u nebo za otkrivanje asteroida čije su orbite blizu orbite Zemlje. Nagrada nosi ime Čarlsa "Pita" Konrada (Charles "Pete" Conrad) (1930-1999), američkog astronauta koji se, kao član ekipe Apola 12, iskrcao i hodao po Mesecu novembra 1969. godine.

Deset najvećih asteroida sa liste rizika prema podacima Nase od 31. avgusta 2002. godine.

NASA je zatražila i 24. maja 2001. godine dobila od Kongresa 279 miliona dolara za kosmički poduhvat koji će, najverovatnije, označiti veliki preokret u istoriji čovekove civilizacije. Čovek više neće da čeka da njegovu planetu pogodi kometa, već će januara 2004. godine u prostor Sunčevog sistema poslati svoju robotsku letelicu Duboki udar (Deep Impact) da 4. jula 2005. godine, na dan američke nezavisnosti – udari u kometu Tempel 1. Robotska letelica nosiće bakarnu sondu sa kamerom (camera-packing copper probe) koja će udariti u kometu.

Naučnici će sa Zemlje, kroz teleskope, posmatrati i snimiti sudar, a zavisno od toga kako će se poduhvat razvijati može se dogoditi da vatromet izazvan sudarom bude vidljiv i golim okom.

Američki kongresmeni očigledno su shvatili koliko su opasni došljaci iz Kosmosa kad su obavezali američku nacionaolnu aeronautičku i kosmičku agenciju (NASA) da se ozbiiljno pozabavi asteroidima. Kosmička agencija troši svake godine 3,55 miliona dolara na proučavanje asteroida, ali znatan deo od te sume ide na takozvana fundamentalna istraživanja asteroida, što u praksi znači i na one asteroide koji lete orbitom između Marsa i Jupitera i koji nisu direktna pretnja Zemlji.

Australijski ministar za nauku Piter MakGoran (Peter McGauran) govorio je u jednočasovnoj tv emisiji 17. marta 2002. godine i napore naučnika da pronađu asteroide koji prete Zemlji nazvao "jalovim, nepotrebnim i samomučenjem" i najavio da vlada neće odobriti sredstva u tu svrhu. On je zatražio ubedljivije argumente, jer nije uveren da je opasnost od udara ozbiljna da bi se opravdalo trošenje vladinih para. Zbog čega asutralijski ministar zabrinuo naučnike?

Zbog toga što ispod polutara, na južnoj zemljinoj polulopti nema teleskopa posebno namenjennog traganju zaz asteropidima na južnom nebu. Australija je ukinula fondove u ovu zvrhu još 1996. godine.

14 March 2002 NASA je otvorila WEB za prikupljanje podata o nebeskim telima koja su blizu Zemlje (Near Earth Objects – NEO): http://neo.jpl.nasa.gov/risk/

Sajt se dnevno dopunjanja novim podacima, pre svega o asteroidima, zatim o kometama i drugim nebeskim telima koja mogu biti potencijalna opasnost po Zemlju. Pregled sajta je potpuno slobodan i besplatan. Jedino što je potrebno jeste znanje engleskog jezika. Astronomi na sajtu  mogu da nađu podatke o najnovijim otkrićima učinjenim satelitima, teleskopima, orbitalnim teleskopima i drugim uređajima, a mogu i sami da ostave podatke o svojim otkrićima ili svoje komentare.

WASHINGTON, Sept. 3. 2002.
– Reuters –
Asteroid sudnjeg dana može zbrisati čovečanstvo kad bi se sudario sa Zemljom, ali su  naučnici u utorak rekli da ima malo podrške naporima da se pronađe način kako veliku smrtonosnu stenu uputiti u drugom pravcu.

SAD troše 3,5 do 4 miliona dolara godišnje da otkriju i prate asteroide i komete koji mogu da pogode Zemlju na nekoj tački njene orbite, ali vrlo malo na strategiju kako da Zemljane ne bude stazi udara, izjavio je Don Jeomans (Yeomans) iz Nasine Džet propalžn laboratorije u Pasadeni, Kalifornija.

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | >

(januar 2003.)

vrh