Naslovna strana Astronomskog magazina AM Home E-mail: yuam@iname.com
yuam@iname.com

HIPOTETIČKI ASTRONOMSKI OBJEKTI

Vulkan – intra Merkurovska planeta
Merkurov mesec
Neit – Venerin satelit
Zemljin drugi satelit
Sateliti Marsa
14. Jupiterov satelit
Saturnov 9. i 10. mesec
Šest satelita Urana
Planeta X
Nemeza – dvojna zvezda Sunca

Sunčev sistem

Sadržaj AM
 

Potražite u AM

istorija nauke

HIPOTETIČKI ASTRONOMSKI OBJEKTI
 

Istorija astronomije obiluje otkrićima različitih nebeskih tela. Među ovim otkrićima bilo je i objekata koji nikada više nisu posmatrani ili za koje je utvrđeno da su bili samo varka. Ovaj članak će se u nekoliko nastavaka baviti nekim od tih “otkrića”.

Merkurov mesec

   
Nikola Božić
bozicn@gmail.com
http://www.nikolabozic.info


Merkur

Mariner 10 je 27. marta 1974. godine bio u prolazu pored Merkura, kada je registrovao neocekivanu jaku emisiju u UV podrucju spektra. Sledeceg dana ova emisija je nestala. Tri dana kasnije se ponovo pojavila. Izgledalo je da se ovaj “objekat” odvaja od Merkura. Asdtronomi su prvo pomislili da je u pitanju zvezda. Ali “objekat” je vidjen u dva potpuno razlicita pravca, a svaki astronom zna da ovi ekstremni UV zraci ne mogu da se prenesu toliko daleko od izvora kroz medjuzvezdanu sredinu. Sve ovo je ukazivalo da objekat mora biti blizu. Da li Merkur ima mesec?

Kada je izracunata brzina “objekta” od 4 km/s, koja je odgovarala brzini satelita, pozvani su u pomoc menadzeri JPL-a. Celokupno vreme Marinera 10 bilo je preusmereno na pracenja u UV delu spektra.

Na kraju se ispostavilo da je najverovatnije u pitanju vruca zvezda - 31 Crateris u jednom slucaju. Problem je bilo objasniti drugu emisiju. Ovo je bio kraj price o Merkurovom satelitu, ali je time otvoreno novo poglavlje u astrofizici. Ispostavilo se da UV zracenje ne mora biti potpuno apsorbovano u medjuzvezdanoj materiji, kako se do tada verovalo.

[avgust 2001]

vrh