|
Kometu su pronašli nemački astronomi Friedrich Carl Arnold Schwassmann i Arno Arthur Wachmann 2. maja 1930. godine na na fotografskim snimcima. Bila je to bledunjava pufnica magnitude 9,5. Nekoliko dana kasnije pufnica je pronađena i na snimcima od 27. i 29. aprila iste godine. Kometa je dobila oznaku 73P/Schwassmann-Wachmann 3. Ovo 73P znači da je to 73-ća po redu periodična (P) kometa i to treća koju je pronašao tandem Schwassmann-Wachmann.
Krajem meseca iste godine (31. maja) kometa je dostigla sjaj veći od 7-me magnitude, a pored Zemlje je proletela na 0,0616 AU (nešto više od devet miliona kilometara). Njen orbitalni period je procenjen na 5,43 do 5,46 godina. Nakon toga kometa je izgubljena. Bila je suviše slabog sjaja da bi je astronomi osmatrači uočili u njenom sledećem prolazu. Ni narednih godina kometa nije bila uočena, a tome je posebno doprinela promena putanje komete kada je ona 1953. i zatim 1965. proletela pored Jupitera na 0,9, odnosno na 0,25 AU (AU je, kao što znate, astronomska jedinica, tj. srednje rastojanje Zemlje od Sunca koje iznosi 150 miliona kilometara). Kometa je pronađena ponovo 13. avgusta 1979. godine na foto pločama, ali već u sledećem povratku ona opet nije bila zapažena da bi je 1990. astronomi ponovo otkrili. Te godine, 17. aprila prošla je pored naše planete na 0,3661 AU i dostigla sjaj 9-te magnitude. Astronomi su bez velikog uzbuđenja dočekali nov prolaz ove komete 1995. godine. Tada je ona imala da prođe na čitavu astronomsku jedinicu dalje nego 1990. godine (na 1.3114 AU) i njen sjaj je shodno većoj daljini imao da bude znatno slabiji. I zaista, kada je kometa 13. avgusta uočena njen sjaj je bio svega 12,9 m. Ali na kometi su uskoro uočene neke zanimljive pojave. Osmatranja prvih dana septembra radio teleskopom (Nancay Radio Telescope) je pokazalo veliko povećanje OH molekula. Kometa se tada nalazila blizu Sunca i nije mogla da se osmatra optičkim putem. Od Sunca se odmakla dovoljno u drugoj polovini meseca i 17. septembra je uočena teleskopom i tada je njen sjaj dosegao 8,3 m. Taj sjaj se sledećeg meseca povećano na 6 m. Iako je bila u nepovoljnom položaju za osmatranje mogla je da se uoči i dogledom. Šta se dogodilo sa kometom da ona tako zasija? To je potpuno razjašnjeno u decembru te godine kada je uočeno da se kometa raspala na nekoliko delova. Ti delovi su dobili oznake A, B, C i D. Ovaj poslednji fragment, D, je ubrzo nestao i sada astronomi procenjuju da je to bila samo kratkoperiodična kondenzacija. Još nekoliko takvih oblačića je prijavljeno, ali ni oni nisu kasnije ponovo viđeni. Fragment A je uočen 23. decembra 1995. a 19. februara naredne godina je poslednji put detektovan. I fragment B je uočen 23. decembra, ali je iščezao iz vidokruga osmatrača godinu dana kasnije (14.12.1996.). A fragment C je zapravo glavna komponenta ove raspuknute komete. U sledećem prolazu kometa je sa velikom pažnjom posmatrana jer je njen sjaj bio veći od očekivanog. Fragment C je uočen još 5. januara 2000. i bio je u dometu teleskopa do 20. novembra 2001. Sada nam predstoji prolazak ove kometo kroz perihel 7. juna ove, 2006. godine i tada kometa treba da prođe na 0,0735 AU od Zemlje što je najkraće rastojanje ove komete još od njenog otkrića 1930. godine. Kometa se već budno prati i narednih dana biće u najboljem i Zemlji najbližem položaju za osmatranje. U međuvremenu ona se dodatno raspala na preko 60 delova (http://neo.jpl.nasa.gov/cgi-bin/db?name=73P) i to celoj priču o ovoj kometi daje veću draž. Kometa (tj. komponenta C) će dostići po nekim procenama čak i 4-tu magnitudu. Za svaki slučaj potražite neko zgodno mesto daleko od svetala i ponesite dogled. Javite svoje impresije.
(11.05.2006.)
|
Komete
- verovanja o kometama, priroda kometa, kako da
O kometama Kratak tekst o kometama |
