Komete

Miro Ilic:
Kometografija

komete

KOMETE U AM

Kometa C/1999 T1 (McNaught-Hartley)

• C/1999 T1 (septembar 2000)
• C/1999 T1 (oktobar 2000)
• C/1999 T1 (januar 2001)
• C/1999 T1 (januar II 2001)

Podatke o kometi C/1999 T 1 (Mc Naught-Hartley) objavljivanim na Nasinom sajtu posvecenom kometama http://encke.jpl.nasa.gov, poceo sam da pratim vec negde u ranu jesen 2000. godine, zaintrigiran najavama porasta njenog sjaja, koji je obecavao da ce ova kometa, krajem 2000. i tokom 2001. godine biti dovoljno sjajna da se uoci cak i dvogledom, sa objektivom, precnika od 5-6 cm. Nepovoljne okolnosti za astronomska posmatranja u zimskom periodu godine su pre svega hladnoca, ali i veoma cesta oblacnost i/ili sumaglica, sto u kombinaciji sa osvetljenoscu neba zbog mesecine, drasticno redukuje broj dana u ovim mesecima koji zadovoljavaju minimum uslova za posmatranje slabo vidljivih objekata kao sto su komete. Obzirom da je u vezi sa mikroklimatskim uslovima u ovom delu godine, veoma cesta pojava brzog magljenja objektiva usled kondenzacije vodene pare na njemu, a sto dugorocno steti kvalitetu objektiva (ogledala), teleskopa, resio sam da za posmatranje ove komete koristim iskljucivo dvogled, a da teleskop koristim samo izuzetno.

Tokom januara 2001. godine, ova kometa je jutarnji objekat, s tim sto se iznad jugoistocnog horizonta pojavljuje vec oko 3.00 sata po lokalnom vremenu, te je oko 5.00 sati, dok je uveliko mrak, vec prilicno visoko nad juznim horizontom, te prizemna magla i smog nisu velika smetnja za njeno posmatranje, a noc je dovoljno duga da, ako ustanete oko 5 sati imate bar 45 minuta za pretrazivanje neba, pre nego vam prvi cik zore poduhvat ucini nemogucim.

Nakon nekoliko bezuspesnih jutarnjih seansi sredinom januara, koje su iz raznoraznih razloga ostale bez rezultata (mesecina, magla, hladnoca, oblaci, nedovoljna prozracnost neba i sl.), konacno sam uspeo da je tog, ranog jutra 24.01.2001. godine primetim na nebu. U potrazi za njom, mnogo mi je pomogao planetarijumski kompjuterski program "Hello North Sky" (koji se moze besplatno skinuti sa Interneta ), za koji sam se i prilikom ranijih posmatranja drugih kometa, uverio da je veoma precizan.

Kometu sam opazio u 05 casova i 32 min, kao ekstremno slab maglicast objekat, u okolini zvezda SAO 121308 (magn.=8.5), SAO 121303 (m=8.6), SAO 121322 (m=8.9) i SAO 121338 (m=8.6). Srecna okolnost je da je ovaj deo neba relativno siromasan sjajnijim zvezdama, te je prilikom traganja dovoljno poceti pretragu od crvenkastog Marsa, koga ne mozete da ne uocite. Prethodno pripremljena karta neba, govorila je da se trazena kometa nalazi u temenu trougla koji se dobija kada se na zamisljenu liniju izmedju sjajnih, golim okom vidljivih zvezda, Alfa i Epsilon Serpensa, iz Epsioln Serpensa povuce "normala" na istok, te se na otprilike 1,5 duzine ovako zamisljene "normale" nalazi trazena kometa.

Naslonivsi prethodno dvogled na ogradu koja deli moje i komsijino dvoriste, (a koja mi je posluzila kao stalak) lagano sam isao redom: Mars, Alfa Serpensa, Eta Serpena, i onda od njega "kontra desno" tj. na istok, i tako nekoliko puta, bez rezultata. Skoro sam izgubio nadu da cu je pronaci i poceh vec da sumnjam u preciznost kompjuterske simulacije. To me ne bi zacudilo, jer je program odavno "skinut" sa Interneta, te mi je bilo razumljivo da je nakon kasnijih opazanja ove komete njena putanja sigurno korigovana, a ja isti nisam "apgrejdovao". Medjutim, lagano poboljsanje prozracnosti atmosfere, do kojeg je doslo prilikom petog ili sestog "skeniranja" neba, ucinilo je da je ipak opazim, kao veoma slab, maglicast objekat. Kometa je bila tu gde je i trebalo da bude. Gledao sam je uzbudjen, sirom otvorenih ociju, nastojeci da sto bolje upamtim njen tacan polozaj, i procenim njenu sjajnost i orijentacionu velicinu u odnosu na prividno rastojanje dveju najblizih zvezda, kasnije identifikovanih kao SAO 121308 i 121303. Bio sam svestan, da sa skromnim uredjajem, kakav je moj dvogled, nema sanse da joj uocim rep, ali glava komete je bila bez sumnje vidljiva kao "ostrvce" slabasne, ali ipak dovoljno izrazajne svetlosti na tamnom fonu neba. Pomislih da namontiram teleskop u kojem bi se videlo vise detalja, medjutim front nadolazecih oblaka je bio dovoljan znak da nemam puno vremena za posmatranje te sam od toga odustao.

Divan je osecaj opaziti objekat na nebu, za koga znas da ga u tom trenutku posmatra mozda svega stotinak fanatika kao ja na celoj planeti. Svaki put kada prilikom posmatranja, sa namerom ili slucajno, u okularu pronadjem neki novi, zagonetni, slabo vidljivi objekat koji ranije nisam opazio, preplavi me ogromno ushicenje i neizmerno zadovoljstvo otkrica. Kakav mora da je velicanstven osecaj otkriti novu, do tada nepoznatu "goscu" sa ruba Suncevog sistema?

Nadolazeci oblaci, i nagovestaj zore primorali su me da svez vazduh zamenim toplinom sobe, i zeljom da opazanje prijavim pomenutom sajtu.

Nastojacu da ovu kometu pratim i narednih jutara, i to uz pomoc teleskopa, a uskoro bi trebalo da postane vidljiva i nova kometa Utsunomia-Jones, koja obecava jos veci spektakl.

Vedro nebo!

U Novom Sadu, 24.01.2001