Leonidi
2001 - izvestaji
Leonidi su podbacili, bilo je odlicno. Tako bi mogao da glasi izvestj o Lenonidima ove godine. Jer, meteora je bilo manje nego sto su prognoze najavljivale, ali najaci pik je stigao u predvidjeno vreme (vidite prognoze za ovu godinu: LEONIDI 2001) i pruzio je dosta uzbudjenja. Sem toga bilo je uglavnom vedro skoro u celom svetu. Dakle, glavni udar je bio u 18:20 UT a video se narocito dobro u istocnoj Aziji i Australiji. Bilo je oko 2800 meteora na sat. To su medjutim tek prvi izvestaji iz sveta. [Vidite vise o tome na www.imo.com. Vidite i prve snimke Leonida na http://leonidslive.com/meteors/gallery_18nov01.html] A kako je bilo u nasim krajevima? Evo izvestaja koje smo dobili.
RT KAMENJAK, Istra, Hratska Zagreb, 17.11.2001. Cca 12:30h. Dzvrr...dzvrrrr <klik> "Molim?" "Bok Dea, Bobo je...niko nece danas ic u Premanturu, jel se tebi ide?" "DAAA!" "To te ja pitam, onda ajmo!" "Super, kad?" "Kajaznam, u pol dva kod Bacvice." "Moze!" Malo poslije pola dva sam dosao na parking kod Bacvice i tamo me cekala Dea sa vijescu da i Lidija ide sa nama. I tako se nabrzinu skupila ekipa koja je u subotu popodne krenula u Premanturu gdje nas je docekala petorka koja je tamo stigla jos u petak. Sve je nekako bilo zbrckano, ja sam morao u subotu ujutro na ispit, pa sam tek u tada mogao saznati da li cu ici ili ne, ovisno o tome kada ce mi biti usmeni. Ali ni ekipa koja je kretala dan ranije nije imala srece sa polaskom: lagani sudar (razbijeni zhmigavci i slicno) i nije bio toliki krivac kasnjenju koliko kamion koji se stao na ulaz radione gdje je Marko dofurao auto na brzinski popravak. A doticni kamion je morao cekati policiju jer je prije toga razbio par auti sparkiranih sastrane... Nama u subotu je po putu bilo bas super. Krajolik je bio kao sa najboljih umjetnickih fotografija, sjalo je sunce na cistom vedrom nebu, a pokraj ceste je snijeg stvarao neobicne strukture sa raslinjem koje se kroz njega probijalo. Vozeci kroz Istru, poceo se spustati mrak, a posljednje sunceve zrake kao da su na horizontu stvorile ogromnu dugu sa svim svojim bojama - crvena, zuta, zelena, plava...i tanki mjesecev srp koji nam se smijao sa neba. U Premanturi nas je docekala ekipa koja je taman pocela kuhati spagete. Shef kuhinje je bio Luka, a pomagaci u rezanju luka (ehm..) i mijeshanju su bili Ivana, Kim i Domjan. Hmmm, to znaci da se Marko samo luftao i gledao TV; bas sam ga u toj pozi nasao kad smo dosli :) Spageti su bili izuzetni (c), a poslije njih smo se, u ocekivanju ponoci, smjestili ispred TVa i pogledali jedan dobar film sa Robertom Redfordom. Za promatranje leonida smo se odvezli do rta Kamenjak. Cesta koja do tamo vodi je totalno losa, ali zato u blizini nema niti jedne lampe koja bi nam pokvarila ugodjaj. Najvece svjetlosno zagadjenje je dolazilo od Pule, ali nas nije strasno smetalo jer smo se na Japeticu navikli na gubitak neba u blizini horizonta. Cini mi se da je to razlog zasto nas je nebo toliko impresioniralo, iako granicna magnituda i nije bila puno veca nego na Japeticu kao sto se nama cinilo. Sa Japetica sigurno nikada necu moci odrediti magnitudu 6.2 gledajuci u trokut za odredjivanje magnituda koji se nalazi u Zecu (Lepus) ispod Oriona. Luka i ja smo upravo tako poceli sa promatranjem, mjereci granicnu magnitudu za eventualno brojanje i odredjivanje magnituda meteora za IMO. Iako tada (oko ponoci) nije bilo jako puno meteora, cesto su nam ometali koncentraciju jer su oni koje smo vidjeli bili vrlo sjajni, obicno magnitude 0 ili -1. Vecina ih je za sobom ostavljala trag koji bi bio vidljiv i sekundu-dvije nakon sto se meteor "ugasio". Taman smo odlucili smjestiti se i tocno odrediti granicne magnitude (bili smo ljuti jer bi uvijek dobili mag. najvise 6.2, a cinilo nam se bolje) kad su meteori poceli shtrajk. Buduci da su oni meteori koje bi vidjeli bili izuzetno (c) lijepi, vecina prilicno sjajni, a vrlo cesto su magnitude bile u minusu, poslao sam kvragu IMO i znanstvene metode promatranja meteora i odlucio da cu pod svaku cijenu pokusati ugledati sto vise fireballova, pa makar se i neznanstveno okretao za 180 stupnjeva oko svoje osi. A dok su shtrajkali, stvarno ih je bilo malo, i steta je bilo pustiti ih da mi padaju iza ledja. Tako su cijelu noc dolazili u valovima - neko vrijeme (pola sata?) bi svako toliko pao koji meteor, a zatim bi nastala duza stanka kad bi ih vidjeli vrlo malo. I da, padali su mi iza ledja, pa iako su najbrzi meteori na svijetu, nisu dovoljno brzo nestajali jer bi cesto skuzio bljesak nekog vrlo sjajnog meteora i ugledao barem njegov trag nakon sto bi se okrenuo. U pamcenju nam je ostalo nekoliko specijanih (da ne kazem izuzetnih :) ) komada. Jednog je Luka skuzio jer je vidio odbljesak na prozoru mog auta, a ja sam skuzio da je nesto zasvijetlilo i djelomicno uspio vidjeti dok se gasio. Ono sto smo jasno vidjeli oba dvojica je trag na nebu koji je bio vidljiv barem 5 minuta. A odmah poslije toga je na istom mjestu (nisko nad horizontom prema Puli; jugoistok?) bljesnuo jos jedan i mijenjao sjaj dok je izgarao. Sad se ne sjecam, cini mi se da je bio plavicast, a magnitudu smo procijenili na -4 (kao Venera); takodjer je ostavio trag od nekoliko minuta. Ludo je bilo gledati kako se savija pod utjecajem zracnih strujanja na tim visinama. Leonidi su dolazili u svim mogucim bojama, crveni, narancasti, zeleni, plavicasti...bilo ih je i koji su zasvijetlili prvo crveno, a onda plavo. jedan fireball je izletio vrlo blizu radijanta i ostavio trag. Tijekom veceri smo se poprilicno smrznuli. Neki su se setali okolo, neki uspjeli zaspati...najbolje od svega je bio jedan dio noci kad smo Domjan, Luka i ja pricali za vrijeme jednog od leonidskih shtrajkova. Domjan je zurio prema Orionu u svojoj vreci za spavanje, Luka i ja smo se smjestili u lezaljke i gledali drugi dio neba..a sva trojica smo valjali gluposti i davili se od smijeha :) To bi mozda bilo zabiljezeno kao zvucni zapis na kameri da mi nije baterija crkla, tako da nisam nista uspio snimit. O, jesam, imam cak 5 sekundi, ali mislim da se to ne racuna. Kaj je najbolje, mozda mi je to moglo biti i dovoljno da sam bio bas tih 5 sekundi brzi - taman sam palio kameru kad je zabljesnuo drugi od onih fireballova koji sam spomenuo da je ostavio trag. Pred jutro su svi pomalo zakljucali, a show je tek pocinjao. Odjednom su poceli dolijetati leonidi i svaki cas bi netko viknuo "wow!". Bilo je negdje 5:30 kada smo ugledali fireball veceri, magnitude cca -6 koji je prvo zabljesnuo crveno, a kasnije promijenio boju u neku plavicastu. Cak je i trag koji je ostavio imao te boje! A doticni trag smo na nebu mogli vidjeti jos barem 10 minuta...po izvjestajima vidim da je i ekipa i u drugim dijelovima Hrvatske vidjela isti meteor. Ja sam kasnije primjetio jos nesto cudno blizu horizonta...izgledalo je kao da ce na tom mjestu svaki cas izaci Sunce, ali bilo je jos pretamno nebo, a svjetlost je izgledala previse..stajaznam...ogranicena na uski dio neba i isla je prema zenitu gdje je nestajala. Onda sam skuzio da ne ide prema zenitu vec da slijedi sazvijezdja zodijaka...a onda sam skuzio da po prvi puta gledam zodijacku svjetlost!!! Yuhuuu!!! Skroz je bila neobicna, na pocetku sam cak mislio da se od nekuda stvorio novi izvor light pollutiona, ali mi je bilo blesavo da bi cijeli grad upalio svjetla pred jutro i usmjerio ih prema nebu :) Domjan mi nije vjerovao, mislio je da se Sunce dize. Svjetlost Sunca se pocela pojavljivati malo kasnije i polako pocela gasiti zvijezde. Leonida je takodjer bilo manje (sto nije cudno), ali ih je jos uvijek bilo. Stvari smo spremili i krenuli prema Domjanovoj vixi u Premanturi kada su bile vidljive jos samo najsjajnije zvijezde. Onako puni dojmova dok smo se truckali po grbavom makadamu u 6:30 ujutro su ispred nas blizu horizonta pala dva meteora kojima je tesko ovako odrediti magnitudu. Prvi je izlgedao poput normalnog svjetlog leonida u mraku, a drugi je definitivno bio opaki fireball...nesto poput poslijednjeg pozdrava najupornijim promatracima :) Budjenje, spremanje, uzvike "ocu kruhaaa", put prema Zagrebu i maglu koja nas je docekala necu uopce opisivati jer mi se cini da uvijek vlada pomalo sjetna atmosfera nakon sto show zavrsi, spuste se zavjese i krene kucama. Zato bolje da mi u uspomeni ostane hrpa sjajnih meteora i jos jedan ludi ADIjevski izlet. Ovo je bio jedan od rijetkih trenutaka kad mi je bilo zao sto nismo ameri (ili kinezi ;) ).
NOVI SAD, YU Posto sam odlozio ozbiljnu opremu u vidu dva moja sledjena dvogleda i jos se malo dogrejao konacno sam nastupio negde oko 00:50. Nisam se bas nesto primio ovaj put ali mi je ostalo od nekud da ovako nece biti do 2099. pa reko sebi ajd bas da vidim da se nekajem posle. To je bilo nekih 10-11 sati ranije od prvog najavljenog pika. Polozaj mi je dozvolio da posmatram samo juznu stranu koja je bila i onako najbolja. Paznju sam usmerio prema zimskom sestouglu koji je izgledao sasvim fino. Oko dvadeset minuta mi je trebalo da uocim prvi Leonid oko prve mag koji je zasijao u Eridanu. Do pola dva jos par uglavnom slabijih od toga dva bez veze jedan u Zecu i drugi isto prema dole valda u Jednorogu. Od 01:40 i 01:50 cetiri prilicno sjajna (preko nule) i brza. Jedan lep izmedju Orionovog pojasa i magline. Dva najsjajnija u Blizancima malo iznad Jupitera i skoro kao on i jedan u Eridanu. Sva cetiri su ostavila laki trag koji je brzo nestao. Bilo bi dobro da se serija nastavila ali nije bilo tako. Oko 2:05 dajem sebi pauzu da otkocim vrat i da se ogrejem loma. Ustvari kriticne su bile noge jer hladnocu sa drugih strana nisam osecao. Valda sam se dobro obukao jer nisam bio na drugi nacin dopingovan. Posle pola sata pauze oko 2:35 vracam se nazad. Nebo je izgledalo jos bolje sa sjajnim Orionom koji je kulminirao i Lavom koji je lepo otskocio. Ipak sa neba nije palo nista posebno. Jedva devet komada do nesto posle pola 4 kada sam prekinuo. Svi slabiji od 1.5 a nekoliko i jedva opazenih (ispod 3) Dva daleko u Ovnu koji je zalazio u izmaglicu i dva ispod radijanta prema jugoistoku. Koncentracija me je polako napustala. Komisja sa susedne zgrade koga sam vec dobro zapamtio mi pali svetlo oko tri. Kuva valda na jeftiniju struju a koristi reflektor od 200W. Cak viri na prozor malo da izvidi situaciju napolju pa se sklanjam da me ne vidi slucajno. Ako mi je tu promakao koji njemu ide na dusu. Posle jedno deset minuta ponovo je mrak ali Leonoidi slabo rade. Da su tu do pola cetiri krenuli ostao bi jos ovako kupim se uz utisak krivice sto ne mogu da izdrzim do jutra. Na ovakve uslove cu verovatno cekati nekih deset godina barem ali takav je zivot. Ipak tad jos gajim nadu za nedelju uvece. Znao sam da se vreme kvari za ponedeljak ali je do veceri trebalo da izdrzi. Od kasnog pre podneva su poceli da se navlace cirusi ali sve u svemu i nije izgledalo tako lose cak do sumraka. Ipak oko 19:00 kada je trebao da krene taj najopakiji pik vreme se pokvarilo u vidu jace sumaglice. Videle su zvezde do trece magnitude ali i to smo pri vrhu neba. Za kometu nije bilo nikakve sanse! Oko 15 minuta sam gledao u izmaglicu obasjanu novosadskim svetlom, a leonida nije bilo. Posle se tek spustila maglustina do ujutru. Jutros pratim da je najbolje bilo na zapadnoj obali a ovaj pik sto sam ga ja cekao u Australiji i valda Japanu nije bio los mada je umesto 8000 mereno oko 2000 /h! Toliko! Malo linkova:
http://leonids.arc.nasa.gov/
CRNI VRH, Makedonija Sakupili smo se u 19h u planetrijumu gde smo imali konachan dogovor pre polaska i ujedno smo vezhbali sazvezhdja koja su nam bila potrebna za posmatranje. Poshto smo zavrshili oko 21h reshili smo da konachno podjemo. Ukupno nas je bilo 20 od kojih 8 su bili prvi put na terenu i oni su bili neshto kao gosti ili znatizheljnici (dobrovoljci) koje je interesovao ceo ovaj fenomen tzv. meteorska kisha Leonidi. Imali smo 5 automobila na raspolaganju tako da smo imali mesta za ljude i opremu kojiko smo hteli. Usput smo morali da stajemo da neki od shofera napune benzin i da se opskrbe nekim namirnicama. Put je proshao relativno dobro sobzirom da smo vozili u koloni. Imali smo mali peh pred samim ciljem - jednom automobilu je pukla guma, ali se sve brzo sredilo i na odredishte smo stigli neshto posle 22h. Okupirali smo jednu poljanu u blizini Katlanova (juzhno od Skoplja oko 40km) na planini Crn vrv. Odmah smo pocheli da postavljamo teleskop refrakror D-102mm F-900mm vlasnishtvo PMF-Skoplje koji ce josh koljiko sutra biti vracen (konachno posle 4 meseca). Poshto sam ovih dana saznao da se u Perseju nalazi kometa LINEAR 2001 WM1, a ja te dogadjaje ne volim da propushtam, sa Andrejom smo se dogovorili (i ako to njemu nije bilo najdrazhe) da prvo slikamo kometu, a da onda predjemo na Leonide. Kometa je bila u samom zenitu shto je toliko otezhalo njeno pronalazhenje (uzmite u obzir da nismo imali prizmu za okular na refraktoru) da smo izgubili oko 2h da je fotografiramo. Moja fantichna reshenost (chitaj ludost) i Andrejova uvidjajnost za moju fanatichnost rezultirala je sa dve slike od 5min. i 10min. za koje cemo tek videti shta ce ispasti. Slikamo je sa FUJI 800 ASA objektivom 200mm i telekonvertorom x2 sa zbirnom blendom 8. Steta je bilo shto niko nije imao aparat sa blicom da se slika moja poza pri kontrolom vodjenju teleskopa. Zamislite polozhaj koji je neshto izmedju sedenja i lezhanja. Taj polozhaj boli, ali zar onaj grafit o fanaticima ne govori sve (fanatici su sposobni za sve i nishta vishe). E, onda je sve bilo lakshe bar shto se slikanja tiche. Zauzeli smo polozhaje, podelili nebo za posmatranje i pocheli sa brojanjem oko 1h. I pre toga je imalo meteora ali malo (nekih 15-20 za 2 sata) koji nisu belezheni. Odredjivali smo sazvezhdje, magnitudu i duzhinu meteora. Da su merenja bila pristojno tachna govori da su mnogi meteori koji su vidjeni od vishe ljudi mereni sa dosta poklapanja. A onda je pochelo da zahladljuje sve vishe i vishe tako da smo rotirali pri posmatranju koliko da se malo ugrejemo. Meni je koka kola pochela da se mrzne da bi na kraju vishe bilo leda nego koka kole (a to me je strashno pogodilo). Pochela je i kondenzacija objektiva tako da smo oko 4h prestali da slikamo. Cela poljana oko nas je pobelela od slane, a o opremi i nashim stvrima i da ne govorim. Cak nam se i papir na kojem smo pisali prvo ovlazhio, a posle i zaledio. Sta da vam pricham kada sve znate. Pravi ledeni horor. Ali izdrzhali smo. Sa brojanjem smo zavrshili u 5 h 30 min. Izbrojali smo ih oko 700 (plus sporadichni). Obrada podataka je u toku i poslacu ih chim budu gotovi, a i slike ako je neshto ispalo. Trebalo bi da smo uhvatili jedan bolid u lavu (koji ja na zhalost nisam video) chiji se dim video na nebu skoro 10min. Sve u svemu nekako smo prezhiveli tu hladnocu i oko 6h ujutru smo se spremili i krenuli kuci. Nekako smo uspeli da odmrznemo shofershjbne bar toliko (ko u tenku) koliko da neshto vidimo dok se kola ne zagreju. Na povratku nije bilo nikakvih problema, pa sam ja lichno stigao kuci oko 7h. Toliko nas je iscrpela hladnoca da se planirani izlazak za danas (18.11.) nece ostvariti zbog umora, i straha od hladnoce koja ce biti jacha nego juche, bar tako kazhu meteorolozi. Moram priznati da sam i ja na ivici snage i da mi je pomalo bilo milo kada su me skoro svi od juche odbili za izlazak na tern. Danas ceo dan odmaram i jedino shto radim je pisanje ovog izveshtaja o leonidskoj golgoti. A sada o hrabrim (a zashto ne i ludim) astromomima koji su ceo ovaj napor podneli ne bi li dali mali doprinos u brojanju meteora i uzhivali u lepotama koja nam samo kosmos mozhe pruzhiti. Prvo bih pomenuo goste kojima neznam imena (osim Zoranu i Maji) i koji su se dosta dugo nosili sa mrazom i koji su na kraju morali da zapale vatru skuvaju chaj ili neshto slichno da bi se bar malo ugrejali. Poshto kao njihov domacin nisam mogao da im posvetnm puno pazhnje jer sam i sam bio aktivno ukluchen u brojanje, ovom prilikom im se izvinjavam ukoliko je bilo problema u organizaciji. Tanja (kao shto je red dame imaju prednost) je i ovog puta dosta vremena provela kao zapianichar i na moje iznandjenje nije se zhalila (puno) na stud. Violeta (VIO) prvi puta na terenu i nadam se da cemo je cheshce gledati u ovakvim i slichnim ekspedicijama. Poseban pozdrav njenim roditeljima. Vlado izgleda dolazi samo na Leonide. Mozhda ima neka mistichna privlachnost. Zoran prvi puta sa nama i maximalno angazhovan u brojanju. Svaka chast Zoki Adrijan - nash prvi zapisnichar i verovali ili ne ovog puta je cele noci bio budan. Bravo Adi Vasko nash magnitudomer nije puno nalazio primedbe na magnitude. Hvala Vase. Borche nash mladi clan koji se sve vishe i cheshce ukljuchuje u rad na ternu. Blazhe je shofer kome je pukla guma. Bogami dobro se nosio sa tim problemom. Alek(sandar) je pokushavao da animira goste za rad. Mozhda i nije bilo do njega shto su oni odustali. Speshl gest star VANCHO inache rukovodilac praktichne astronomije u SAD. Vazhno je da je doshao, sve drugo nije bitno. Andreja chovek na koga se mozhete pouzdati u svemu osim u dolasku na vreme. Nije losh dechko samo... I konachno ja. Radan. Glavni, a vishe odgovorni za sve dobro (i josh vishe za sve loshe) shto se dogodilo ili nije dogodilo na posmatranju mrazoida, pardon LEONIDA. Toli(c)ko za sada kada stignu slike i obrade se podaci chujmo se ponovo. Pozdrav iz veoma ljadnog Skoplja.
NIS, YU Naravno, ovo je razocaravajuce u odnosu na spektakl iz 1999. godine, koji sam igrom slucaja imao prilike da posmatram. A evo i te price: U to vreme bio sam u vojsci negde oko Kragujevca. 18.11.1999. godine u 01:00h pocinjala je moja smena za strazu, tako da sam nevoljno krenuo u sumu, napola spavajuci. Mozete samo da zamislite moje odusevljenje kad sam lagano podigao pogled ka nebu. Istina, vreme je bilo oblacno, ali na trenutke se razvedravalo tako da sam za vreme od 2 sata video na stotine meteorita ukljucujuci i nekoliko prilicno velikih. Naravno (ko je sluzilo vojsku, zna o cemu pricam), nije tesko zamisliti kakav efekat je scena izazvala kod ostale vojske, od kojih vecina nije umela da razlikuje Vlasice od Malog medveda, a mnogi nisu ni culi za pomenute. Komentari su bili u stilu: "Brate, ide kraj sveta..."
Debelo brdo (Valjevo) Posmatranja su vrsena vizuelno i fotografski. Vizuleno je primenjivana standardna metoda IMO, koja podrazumeva odredjivanje granicne magnitude preko poligona, kao i procenu magnituda meteora na osnovu magnituda okolnih zvezda. Za bolide je radjen poseban zapisnik za svaki. Sutradan nakon posmatranja su sredjivana posmatranja i popunjavani potrebni IMO formulari. Prva dva dana i noci su bili oblacni pa je vreme korisceno za druzenje, zabavu, sankanje na podmetacima, poravljenje palacinaka, toplih napitaka, kartanje, setnju... Subota, nedelja i ponedeljak su bili vedri, noci su bile kristalno jasne i bilo je prelepo samo posmatrati zvezde. Manje iskusni posmatraci su imali problem sa orjentacijom na nebu, zbog velike granicne magnitude i velikog broja zvezda koje se mogu videti, ali ubrzo su se svi adaptirali. Posmatralo se citave noci, tako da se odlazilo na caj u grupama da se ne bi izguboo kontinuitet posmatranja. Prva gruba procena ZHRa daje brojku od oko 300-400. Ispucan je ceo jedan film od 400 ASA. On je razvijen i fotografije su supele, cak ima i nekoliko celih meteora. Cim se skupe sredstva uradice se fotografije i bice publikovane. Kamp mozemo okarakterisati kao uspesan, jer i pored losih vremenskih uslova na pocetku bilo je vedro noc pre maksimuma i na sam dan maksimuma.
Zdravo, Skopsko Astronomsko Drustvo - Analiza na meteorskiot roj Leonidi: datum: 18.11.01 od 0 UT do 4,5UT. Presmetka na zenitna casovna konstanta ZHR Polozba na radijantot: tabela 1. Zenitna casovna konstanta ZHR UT * u sporadike ulaze svi ne-Leonidi :-) Distribucija po magnituda za Leonidi UT
Magn Sad malo srpsko-hrvatski. Videli smo vishe vatrenih kugli (svetlijih od Jupitera), kako i samo jedan bolid (svetliji od -6 magn.). To je bilo 2:56 po UT magn -7 ; 8,5 min vidljiv trag u Leo (oko delta Leonis), ug. duzina 5 stepeni (uhvatili smo obojeni trag na slici koju vam Radan poslao). Puno pozdrava Alek |