Meteori

Marija Vucelja

Mongolija: Leonidi 1998

1 | 2 | 3

Vatromet

Ujutro 13. novembra uputili smo se ka opservatoriji koja se nalazila u planinama, tridesetak kilometara od grada. Putevi ovde ne postoje, a ako ih ima, zimi su snegom izbrisani, tako da kako i kuda i}i birate sami (naravno u nekom džipu sa dobrim gumama). Nakon celodnevne vožnje po snežnim planinama na kojima ne raste ni drveće ni žbunje, gde svi pejzaži neverovatno me}usobno liče, pronašli smo cilj. Opservatorija ima par zgrada i desetak kupola i nalazi se na skoro 1600 metara nadmorske visine. Prvo obližnje selo zove se Huuralt Toogot (na mongolskom »Bakarni kotao«). Selo nismo videli, jer se sa opservatorije, iako se nalazila maltene na vrhu planine, od četinarskih šuma i par desetina metara koliko je deli od samog vrha, ne vidi predeo iza planine. Šetnje zbog vukova nisu preporučljive.

Sutradan je stiglo dvanaest Nemaca na čelu sa Jirgenom Rendtelom, par mongolskih astronoma, uključujući i našeg domaćina doktora Bekhtura, direktora opservatorije (Mongoli imaju samo ime, nemaju prezimena), nekolilko Kanađana i Amerikanaca na čelu sa Peterom Braunom, pokretačem International Leonid Watch programa, čiji smo svi mi bili učesnici. Hrvati i deo Kanađana se smestili daleko od nas u stepi. Svako jutro uz kafu, čaj, a kasnije tokom dana i mlečnu votku (mongolsko nacionalno piće) družili smo se, pevali i ćaskali o "meteorskim" iskustvima.

Opaska o vremenu: -19°C u podne.

Sve noći do 16. novembra bile su oblačne. Potom se razvedrilo (ipak je Mongolija zemlja sa oko 100 sušnih dana u godini). Svi smo se ozarili i u žurbi postavili fotoaparate i kamere da snimaju. Nemci i Slovaci sa boljom odećom od naše su i vizuelno posmatrali. Mi smo pokušali, ali smo onda ustanovili da je od –34 °C na snegu, mnogo prijatnije i za nas i za opremu –26°C na terasi.

Ispod »vatrometa« Leonida

Leonidi, 16/17.11.1998. (Huuralt Toogot)

Usledio je spektakularan šou. Cela planina je vrištala od urlika oduševljenja pri prolasku uglavnom veoma sjajnih meteora. Meteora čiji su tragovi trajali reda minuta, zbog kojih je čovek mogao videti svoju senku na snegu. Meteora koji su mogli da nadmaše sjajem pun Mesec. Ne preterujem, uviđam vaše nepoverenje, ali vas molim da sačekate još koji pasus, kada ćemo stići do brojki. Pred jutro se aktivnost samo povećavala. Shvatili smo da su posmatrači iz Evrope u daleko boljoj poziciji od nas.

Slovaci i mi smo pokušali da snimimo i spektre meteora, no nismo imali sreće. Hrvati su snimali elektrofonske zvukove (zvukovi pri prolasku meteora kroz Zemljinu atmosferu). Sledeće dve noći sjajnih meteora u tolikom broju nije bilo.

Šta se zapravo desilo?

Mediji su objavili da su astronomi pogrešili vrememaksimuma. Ustvari reč je o tome da su čestice izbačene pre mnogo revolucija komete uzrokovale maksimum koji smo videli. Bila je to populacija dominantno sastavljena od veoma sjajnih i starih meteora, a ne nov, očekivani, materijal, za koji su vršena predviđanja. Naime, očekivao se susret sa meteoroidima koji potiču od poslednjeg prolaska komete kroz perihel (1998), strujom mladih čestica, visokog masenog indeksa i meteorima slabijeg sjaja.

Leonidi, 16/17.11.1998. (Huuralt Toogot)

Meteorski roj Leonida povezan je sa periodičnom kometom 55P/Tempel-Tuttle koja je prošla kroz perihel u februaru 1998. godine. Zato se od godišnjeg prolaska Zemlje kroz čvor kometine orbite, koji je sredinom novembra, dosta očekivalo. Predviđao se veoma uzak maksimum aktivnosti, koji je dominantno sastavljen od meteora slabog sjaja, sitnijih meteoroida. Ova predikcija bila bazirana na posmatranjima prethodne dve – tri revolucije komete. Do nje možete doći i sledećim rezonovanjem - najviše fragmenata komete se zatiče prolaskom Zemlje neposredno »iza« komete. Takva raspodela bi morala biti uža nego pri drugim prolascima, jer rasturanje raspodele je uzrokovano Sunčevim zračenjem i gravitacijom, odnosno elektromagnetnim i gravitacionim silama koje bi pri neposrednom prolasku Zemlje posle komete imale manje vremena da deluju na fragmente. Takođe fragmenti manje mase, meteori slabijeg sjaja, su podložniji uticaju ovih sila, tako da se kraće zadržavaju na putanjima bliskim kometinoj. Ovaj maksimum je bio prisutan, ali je uglavnom kod posmatrača, koji su očekivali znatno veću aktivnost, prošao nezapaženo. Tek detaljnija analiza posle sakupljenih podataka iz celog sveta, kakvu je uradio IMO, potvrdila je njegovo prisustvo.

Dve navedene raspodele, široka, sastavljena uglavnom od sjajnih meteora, (nazovimo je raspodela “starih” fragmenata) kao i očekivana, ali mnogo manje intenzivna nego što je predviđano, uska i sastavljena uglavnom od meteora slabog sjaja (nazovimo je raspodela “mladih” fragmenata) superponirane su na veoma široku “pozadinsku komponentu” koja je opservabilna najmanje desetak godina posle prolaska komete kroz perihel. (“Pozadinska komponenta” može se shvatiti kao nekakav šum u odnosu na ove raspodele.)

Analize su pokazale da aktivnost Leonida karakterišu
dva maksimuma različitog porekla:

Raspodela “starih” fragmenata intenzivna i široka komponenta sastavljena od čestica koje su izbačene pre 500 - 1000 godina. Maksimum je bio pri longitudi l = 234.528° ± 0.006° (17. novembar 1998, 1h55m UT), ZHR 357 ± 11; širina raspodele se procenjuje od 10.5 do 13.5 sati. Deo ove aktivnosti bio je vidljiv iz Azije u noći 16/17. novembra i to je ono što smo i mi videle.

Raspodela “mladih” fragmenata Maksimuma pri longitudi l = 235.311° ± 0.007° (17. novembar 1998, 20h33m UT, nekih 75 minuta po prolasku Zemlje kroz čvor kometine putanje), ZHR-a 136 ± 5. Maksimum se poklapa vremenski sa trenutkom kada je populacioni indeks bio najveći, što ukazuje na to da je pretpostavka da ovu raspodelu formiraju “mlade” čestice valjana, ovde pod mladim, smatramo čestice izbačene u poslednjih 100 godina, poslednje 3 revolucije. Profil ove raspodele je poprilično uzak. Kada se oduzmu uticaji, što je veoma komplikovan posao, superponiranosti “pozadinske komponente” i raspodele “starih” fragmenata, dobija se i dalje jako uzak profil, FWHM iznosi 2.6 h, maksimalni ZHR je 80.

Simulacije koje su pravljene (IMO i drugi) za kretanje preko milion čestica izbačenih u poslednjih 2000 godina pokazale su veoma dobro slaganje sa opaženim maksimumom raspodele “starih” fragmenata. Pošto su se preferirale masivnije čestice u simulacijama, raspodela “mladih” fragmenata nije uočljiva ovim modeliranjem. IMO pretpostavlja da je raspodela “mladih” fragmenata sastavljena od meteoroida izbačenih pre par revolucija komete (tokom 1965, 1932 ili 1899. godine).

IMO je prikupio podatke o 70800 Leonida od 473 posmatrača. Bilo je posmatrača iz 43 države: Australija, Austrija, Belorusija, Belgija, Brazil, Bugarska, Češka, Danska, Ekvador, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hong Kong, Hrvatska, Indija, Italija, Izrael, Japan, Jordan, Jugoslavija, Južna Afrika, Južna Koreja, Kanada, Kazahstan, Kina, Kuba, Mađarska, Maroko, Nemačka, Novi Zeland, Pakistan, Papua Nova Gvineja, Poljska, Portugal, Rumunija, Sjedinjene Američke Države, Slovačka, Slovenija, Španija, Ukrajina, Venezuela i Velika Britanija. U svakom kutku Zemaljske kugle bio je neki budan posmatrač, zato je "noć 16/17 novembar 1998." mogla tako dobro i detaljno da se proanalizira, što će sigurno pomoći dubljem shvatanju fizike meteora, a i čini mi se da je u srcima mnogih ostao jedan nezaboravan doživljaj, barem u mom sigurno jeste.

1 | 2 | 3

(novembar 2002.)

vrh