|
nastavak Nedelja 26.06.2005 Nema vetra a na delu neba gde bi trebalo da se nalazi Saturn nepomično vise oblaci nisko nad horizontom. Umor od celodnevnog boravka na planini, i oblaci pojačavaju želju da se vratim kući. Iskustvo govori suprotno – ostani do kraja događaja. Treba biti strpljiv, naročito danas kada su Venera i Merkur najbliži. Nadu uliva uzani deo neba iznad horizonta na kome se vidi, pomalo mutno, plavetnilo neba. Moja odluka da ostanem ubrzo se pokazala ispravnom. Ispod oblaka se pojavljuju Venera i Merkur. Za Saturn je već suviše kasno. Ostajem sve dok Venera i Merkur ne dodirnu horizont. U dvogledu je to vrlo impresivan prizor, dok planete dodiruju vrhove drveća na susednom brdu. Kod kuće gledam slike i učim još jednu lekciju. Zbog prilično loše vidljivosti automatika je zakazala. Samo par slika je pristojno, ostale su neoštre i neupotrebljive. Zaključak – ne veruj automatici. Ovakve snimke OBAVEZNO izoštravati ručno. To je bar lako i bez dileme – daljina na ∞.
Ponedeljak 27.06.2005 Oblačno jutro ne uliva nadu. Vrhunac predstave se neće videti. Popodne se sunce probilo i sve se više razvedrava. Pred zalazak je vedro. Samo je oko horizonta muntno i ima malo oblaka. Zalazak me zatiče na kako biciklom žurim kući i razmišljanjima o večerašnjoj predstavi. Hoće li biti sve u redu. Kratak odmor, pakovanje i pokret. Venera se lako uočava iako je nebo još prilicno svetlo. Kroz dvogled se vidi i Merkur koji vrlo blizu. Pokušavam da uočim i Saturn ali bez uspeha. Zbog laganog vetra večeras nema gundelja ni komaraca. Ili bar ne u tako velikom broju kao predhodnih večeri. Daleko na istočnom delu neba sevanje. Nema grmljavine samo povremeni crveni bljeskovi u oblacima govore da tamo negde besni oluja. A ovde mir. Iz reke se čuju žabe, a i cvrčci su danas glasniji. Zvučna kulisa za predstavu. Svakako tu su i nezaobilazni svici. Malo me brine oblak koji se pojavio i koji može da zakloni Saturn. Iznad samog oblaka blista Saturn. Na trenutke se gubi pa opet proviruje. Ostajem sve dok su Venera i Merkur na nebu. Nakon njihovog zalaska ostajem još malo posmatrajući udaljene bljeskove oluje i pokušavajući da aparatom zabeležim delić i te atmosfere.
Opet oblaci i razvedravanje kasno popodne. Saturn je jako nisko, a
nad samim horizontom oblaci.
Sreda 29.06.2005 Na posmatračko mesto sam stigao dosta rano. Venera je bila jos dosta
visoko na horizontu. Vide se Merkur, ali od Saturna ni traga. Treba jos
malo sačekati. Biće težak zadatak ako ne i nemoguć, uočiti Saturn. Na
svu sreći vidljivost je solidna čak i nisko nad horizontom gde bi
trebalo da se nalazi Saturn, sakriven sjajem neba. Vreme prolazi i
polako gubim nadu. I onda sasvim iznenada, uočavam svetlu tačkicu –
Saturn. Iznenadjen i nespreman, kao putari koje iznenadi sneg usred
zime, podešavam aparat na brzinu jer na raspolaganju imam samo par
minuta, i pravim par snimaka. Nepunih pet minuta kasnije, prekidam
snimanje i kroz dvogled posmatram kako Saturn dodiruje horizont i
nestaje. Ostajem i dalje sa namerom da sačekam zalazak merkura i Venere.
1 2 (05.07.2005.)
|
