|
Susret Venere, Saturna i Merkura, krajem juna je bio vrlo zanimljiv događaj. Ne toliko sa astronomske strane, već kao lep prizor na severozapadnom nebu koji se moze posmatrati dvogledom. Čak i bez instrumenta bi trebalo biti zanimljivo. Tu je mogućnost da se napravi neka zanimljiva fotografija, poput, meni jako dragog snimka, koji sam načinio maja 2002. na kome se vide sve planete (vidljive golim okom) sem Merkura. To je i prilika da se isproba digitalni foto aparat i stekne iskustvo sa u radu sa njime. Ulje na vatru je dodao Nedeljko Marković, svojim pozivom u AM-u da se ovaj događaj fotografiše. Živim na samom kraju grada, pored reke. Od kuće do mesta koje je zgodno za ovu priliku ima 2 minuta hoda. Sve je tu, samo da počne predstava i da bude sreće sa vremenom. Petak 24.6.05 Mirno i vedro veče. Dolazim dosta rano na posmatračko mesto. Vidi se samo Venera, Saturn i Merkur se još kriju u plavetnilu neba. Biram mesto i nameštam aprat na stativ. Deo krošnje drveta u prvom planu tek toliko da snimku da malo šarma. Uskoro se pojavljuju i Merkur i Saturn. Pogled kroz dvogled – divota. Sa slikanjem je malo problematično zbog malog kontrasta, ali na muci se poznaju junaci. Iako veći deo posla prepuštam automatici aparata, jer su uslovi sliči normalnoj – neastronomskoj – fotografiji, pravim i nekoliko varijacija sa korigovanom ekspozicijom.
Subota 25.6.05 Dva ribara pecaju jedan nedaleko od drugog. Jedan se neprestano nervozno osvrće. U jednom trenutku dobaci komšiji
Slično kao u ovom vicu i astronomsko posmatranje može biti vrlo uzbudljivo... Popodne se na zapadu – severozapadu pojavljuju oblaci prateći sunce
na počinak. Biće zanimljivo kao na lutriji – hoće li se oblaci razići
ili ... ništa od predstave. Predstava ipak počinje. Venera se vrlo lako uočava, i kada se gleda
kroz dvogled, blizu nje se vidi i Merkur. Ali počinju i druge stvari:
komarci počinju sa 'večerom'. Šta se tu može, nauka trazi žrtve. Da
stvar bude lepša, večeras su i gundelji jako aktivni. Iako znam da su
potpuno bezopasni, smeta mi dubok ton njihovog zujanja, koje potseća na
bumbare, i povremeno zaletanje i udaranje u moju glavu. Na zapadnom
horizontu, savim nisko još ima malo prozirnih oblaka. Pošto je ishod
borbe sa oblacima neizvestan, počinjem da pravim prve snimke iako je još
rano. Treba sačekati veći sumrak da bi se 'glumci' bolje videli. Ali nevoljama nikad kraja, a ova je baš ozbiljna - na ekranu aparata se pojavljuje trepćući simbol baterije. Nazdravlje!!! Tek predstoji glavno snimanje a ja sam ostao bez baterija. Oblaci nad horizontom postaju sve prozirniji. Sumrak sve bolji a tri 'glumca' sve uočljivija. Baterije sasvim otkazuju. Ne stižem ni da podesim elemente a aparat se sam isključuje. Odjednom spasonosna misao. Pošto displej troši najviše struje, treba probati bez njega. Oslanjam se samo na optičko trazilo. Uključujem aparat... odmah zum... pritisak na dugme okidača... poznati zvuci dok automatika odrađuje svoj deo posla ... i... 'škljoc' mi zvuči kao pesma. Zadovoljan gasim aparat dajući baterijama šanse da se za trenutak predahnu i sakupe malo energije za jos jedan snimak. Ovakvim trikom pravim još par snimaka i baterije totalno otkazuju. Ovo donosi i neku vrstu olakšanja. Ne razmišljam više o fotografijam i prepuštam se lepoti prizora u dvogledu. Destak minuta kasnije Saturn dodiruje krošnje drveća na brdu i odlazi sa pozornice. Nikada do sada mi nije palo na pamet da posmatram zalazak planete ili zvezde poput zalaska sunca. Odlučujem da ostanem do kraja i posmatram zalazak Merkura i Venere. Na stazi, pored reke, se odnekud pojavljuju zakasneli pecaroši koji se vraćaju kući. Bace poneki pogled na čudnog tipa koji stoji kraj staze, u polumraku i bulji u horizont. Ćutke prolaze kraj mene praveći se kao da je to najnormalnija svakodnevna stvar. Gundelji i većina komaraca je otišla i na pozornicu kraj reke stupili su svici, dajući svojim trepčućim svetlima nov izgled livadi kraj reke. Lajt-šou za kraj. Večerašnju predstavu napušta Merkur, a par trenutaka kasnije i Venera dodiruje horizont, za trenutak ličeći na svetlo u nekoj udaljenoj kući na bregu... i kraj. Uzimam stvari i krećem stazom ka kući, radoznao da vidim snimke. Iznenada kiseli osmeh na mom licu – 'malo sutra' - baterije su prazne i zaista ću morati da čekam sutra i to verovatno do sutra uveče jer ujutro odlazim na put. A kada se predveče vratim biću mnogo spemniji za sledeću predstavu. Nažalost snimci nisu ispali baš najbolje. Ni najednom nisam mogao da sa sigurnošću vidim Saturn. Većina snimaka je neoštra što zbog toga jer automatika nije korektno odradila posao ili što je aparat prilikom okidanja pomeren.
(05.07.2005.)
|
