Oblaci

Mada je Marsova atmosfera ovako tanka po njoj ipak krstare oblaci. Na velikim visinama formiraju se dugi i tanki oblaci sastavljeni od vodenog leda i to su tzv. beli oblaci. Vode u atmosferi Marsa ima zapravo veoma malo, svega nekoliko  molekula na 10 000 drugih molekula. Zbog niske temperature i niskog atmosferskog pritiska voda moze da postoji jedino u vidu leda ili pare.

Beli, ledeni oblaci visoko u atmosferi Marsa

Zuti oblaci nasatju kao posledica snaznih pescanih oluja koje bacaju prasinu u atmosferu na visinu od preko deset kilometara.

 

Pritisak

Atmosferski pritisak na Marsu je oko 100 puta manji nego na Zemlji. Zbog velikih visinskih razlika Marsovog reljefa i ovaj pritisak ima velike oscilacije. Najveci pritisak postoji na najnizim terenima jer je tu i vazdusni stub najveci. Tako je u Hellias basenu, koji lezi cetiri kilometara ispod srednjeg topografskog nivoa Marsove povrsine, izmeren pritisak od 8,4 milibara, dok na vrhu vulkana Olimpus Mons, koji je visok 25 kilometra ovaj pritisak iznosi svega 0,5 milibara. Na "nivou mora" (srednji topografski nivo) pritisak je 6,1 milibara stim sto je prosecan pritisak za celu planetu 5,9 milibara.

 

Temperatura

Mars je hladna planeta. Temperature koje vladaju na Marsu su nize nego sto bi se ocekivalo na tom rastojanju od Sunca. Da je Zemlja na istom mestu bila bi opet toplija od Marsa.

Temperatura zavisi od latitude i od doba dana. Ona se na Marsu znatno vise menja nego u pustinjama Zemlje. Dnevne promene su vece blizu tla zbog velike sposobnosti tla da isijava toplotu tokom noci. Medjutim za vreme pescanih oluja ova sposobnost tla opada pa su i temperaturne razlike izmedju dana i noci tada manje.

Na visini od nekoliko kilometara dnevne razlike u temperaturi nisu toliko zavisne od tla i vise zavise od ulaznih suncevih zraka. Oscilacije u temperaturi usled dejstva sunca su ovde pravilne, periodicne i potpuno u skladu sa polozajem Sunca na Marsovom nebu.

Najnize teperature na Marsu javlaju se zimi na polovima: 140 K (-133° C), a najvise na dnevnoj strani u vreme leta 300 K (27° C). Prosecna temperatura inace iznosi 218 K (-55° C). Velike razlike u temperaturi na jednom mestu u toku godine (30° C) posledica su izduzene Marsove putanje.

Temperatura naravno opada sa visinom. Na Marsu na svakih jeden kilometar visine temperatura opadne za oko 1,5K.

Vetar

Erozija tla pod udarima vetra. Detalj sa severne ledene kape pokazuje pescane dine prekrivene injem.

Dugo se spekulisalo o promeni imidza Marsa. U velikoj zelji da tamo gore na Marsu postoji kakav takav zivot mnogi astronomi su verovali da pojava tamnih pega posmatrano kroz teleskop pretstavlja sezonsko bujanje Marsove vegetacije. Tek 1954. postavljena je teza da ove promene mozda poticu od vetrova koji bacaju u vis velike kolicine prasine. Vasionske letelice koje su posetile Mars ovu pretpostavku su konacno i potvrdile. Globalne pescane oluje u stanju su da prekriju celu planetu na vise nedelja.

Ali vetrovi na Marsu nisu uvek tako snazni. Prosecno oni duvaju oko 2 metra u sekundi. U stvari, vetrovi zavise od godisnjeg doba, a i od regiona. Jaki vetrovi duvaju u jesen i zimu u blizini polarnih kapa i to ka istoku brzinom i preko 100 metara u sekundi.

Pescane oluje uglavnom pocinju na juznoj hemisferi i to u vreme proleca i leta. Tada se velike kolicine prasine podignu u atmosferu. Oko ekvinocija, ravnodnevnice, vetrovi su znatno blazi.

Vise o vetrovima Marsa:

The Winds of Mars:  Aeolian Activity and Landforms

Septembar 99.

---

>> Rana atmosfera

i zasto na Marsu nema tekuce vode?

Staklena basta....