|
Rana atmosfera Postoje dokazi da je u dalekoj proslosti Mars bio mnogo prijatnije mesto, bar po meri nas Zemljana. Marsom su tekle vode, atmosfera je bila mnogo deblja i gusca a temperatura - gotovo da je bila kao ovde kod kuce. U to vreme, pre vise milijardi godina, Mars je bio dobro mesto za zivot. O posotojaju vode u davna vremena svedoce neke goloske formacije koje veoma mnogo podsecaju na nasa recna korita. Neki tereni jos uvek imaju tragova velikih bujica i poplava. A ima i drugih dokaza. Mars Pathfinder je na Marsu pronasao stene konglomerate. To su stene sastavljene od zacementiranog sljunka u pesku, a za formiranje takvog kamena potrebna je voda. Pa i izobilje peska govori o obilnoj vodi u davna vremena. Voda je, dakle, tekla na Marsu, ali to je bilo vrlo davno i trajalo je kratko. (Danas je voda na Marsu zaledjena na polarnim kapama i duboko ispod povrsine planete. Postoji, medjutim, teorija po kojoj na velikim dubinama ipak ima tekuce vode jer je unutrasnjost planete zagrejana od radioaktivnih elementa koji isijavaju toplotu. Ali to tek treba dokazati.)
Postojanje tekuce vode u proslosti dokaz je da je nekada atmosfera na Marsu bila mnogo bogatija nego danas. Jer voda u tecnom stanju ne moze da postoji bez odgovarajuceg atmosferskog pritiska. Ako ste nekad bili na visokim planinama, gde je atmosfera razredjena i pritisak manji, mogli ste videti da voda kljuca na nizoj temperaturi nego u podnozju, cak i na sobnoj temperaturi. U uslovima koji danas vladaju na Marsu voda moze da postoji jedino u obliku leda ili u vidu gasa.
Dakle, u vreme kada je na Marsu bilo tekuce vode atmosferski pritisak je morao biti mnogo visi sto znaci da je atmosferski omotac bio mnogo bogatiji nego danas. To je opet znacilo i da je temperatura bila visa zbog efekta staklene baste. Mars je bio prijatno mesto.
Ali, sta se desilo sa Marsovom atmosferom? Kako to da je danas ona tako oskudna?
Pa, glavni razlog lezi u Marsovoj slaboj gravitaciji koju gasovi mogu lako da savladaju. Iz istog razloga ni Mesec nema atmosferski omotac. Kada molekuli gasa iz nekog razloga dobiju dovoljno ubrzanje oni su u stanju da napuste planetu.
Ovo ubrzanje cestice Marsove atmosfere su u izobilju dobijale u ranoj istoriji Solarnog sistema kada su planete bile izlozene cestim razornim udarima asteroida. Tragovi udarnih kratera danas u izobilju postoje na Marsu. Pri udaru asteroida u planetu dolazi do snazne eksplozije koja je u stanju da citave stene odbaci u medjuplanetarni prostor. Razume se da je dobar deo Marsove atmosfere na isti nacin odlutao sa planete.
Uporedo sa ovim Mars je poceo da gubi i svoju toplotu, jer je na njemu otpoceo proces obrnutog efekta staklene baste. Toplota koju Mars prima od Sunca je relativno mala pa su se u davna vremena vodena isparenja kondenzovala u obliku tekuceg pokrivaca na tlu. Gasoviti ugljen dioksid je poceo da se rastvara u vodi i zatim hemijski vezuje za stene. Uklanjanje nesto ugljen dioksida iz atmosfere doveo je do slabljenja efekta staklene baste, posto su sada infracrveni zraci sa tla lakse nalazili svoj put kroz atmosferu. To je opet dovelo do snizavanja temperature na celoj planeti. Zbog nize temperature vodena para se vise kondenzovala te se i vise ugljen dioksida rastvaralo, odnosno vezivalo za stene i - planeta se dalje hladila.
S druge strana Mars nije sposoban da, kao Zemlja, nadoknadi izgubljeni ugljen dioksid. Na njemu nema proizvodjaca ovog gasa. Ono sto je od ugljen dioksida danas ostalo omogucava Marsovoj staklenoj basti da podigne temperaturu za svega nekih pet stepeni. Mars je zapravo od pocetka bio osudjen na ledenu pustos.
|
Efekat
staklene baste. Jedan manji deo vidljivih
(kratkotalasnih) Suncevih zraka se odbija od oblaka dok
mnogo veci stize do tla planete i zagreva ga. Kratkotalasni zraci
zapravo lako prolaze kroz vodu i gas ugljen dioksida. 
Septembar
99.