| Polarne kape
Marsove polarne kape su predmet groznicavog istrazivanja zadnja dva veka. Osnovno pitanje je od cega su kape sastavljene. Astronomi su se nadali da su one od vode i za to su trazili dokaze. Prve pretpostavke da polarne kape predstavljaju velike naslage smrznute vode javile su se u drugoj polovini XVIII veka. Tako je William Herschel, na osnovu svojih visegodisnjih osmatranja, dosao na ideju da Marsove polarne kape po svemu veoma lice na Zemaljine polarne kape i da su prema tome sastavljene od vodenog leda. Medjutim, krajem proslog veka javila se hipoteza po kojoj se polarne kape na Marsu sastoje od zaledjenog ugljen dioksida. Kako vodena para u to vreme nije detektovana u Marsovoj atmosferi ova hipoteza je delovala vrlo ubedljivo sve dok sredinom ovog veka nije utvrdjeno da spektar svetlosti koji reflektuju polarne kape vise odgovara vodenom ledu nego ugljen dioksidu. Tako je ponovo osnazena hipoteza o vodi na Marsovim polovima. Medjutim, sezdesetih godina ovog veka izgradjen je numericki model toplotnog stanja Marsa i taj model je ponovo bacio sumnju na "vodenu" teoriju. Po ovom modelu u uslovima koji vladaju na Marsu na polovima bi ipak trebalo da je smrznuti ugljen dioksid, bar kad se radi o sezonskim naslagama. Model sugerise postojanje relativno tanke naslage smrznutog ugljen dioksida, od nekoliko metara blizu polova ka sve tanjim naslagama u pravcu ekvatora. Po svemu sudeci stvar s polarnim kapama je ovakva. U periodu polarnih noci (zimsko doba) temperatura opadne na nivo ispod tacke mrznjenja ugljen dioksida i ugljen dioksid iz atmosfere se zaledi (tzv. suvi led) i to u tolikoj kolicini da atmosferski pritisak opadne za 25%.* Tada i kape narastu i vide se lepo sa Zemlje. Kada dodju topliji dani zaledjeni ugljen dioksid ponovo prelazi u gasovito stanje, vraca se u atmosferu i kape polako kopne. Kako medjutim i tada, dakle kad je temperatura iznad tacke mrznjenja ugljen dioksida, i dalje ostane nesto leda to mora da je u pitanju zaledjena voda. Prema tome Marsove polarne kape predstavljaju velike rezervoare vode. Severna polarna kapa bogatija vodom nego juzna jer je i "vecni led" na severu veci.
Teren
ispod kapa Ispod Masrovih kapa teren je blag, nezno zatalasan, sacinjen naizmenicno od svetlih i tamnih prasinastih prekrivaca. Ovi prekrivaci se sire preko strmina i dolina u vidu spiralnih sara sto sugerise da je vetar imao uticaja na njihovo formiranje. Oko severnog polarnog regiona prostire se zid brojnih pescanih dina. Juzna kapa U rano prolece juzna polarna kapa koja se proteze sve do 50° S pocinje da kopni. Sa dolaskom toplijeg perioda godine kapa se smanjuje po latitudi za oko 1° svakih pet dana. Tada ivice polarne kape postaju krzave jer se led povlaci preko rapavog terena (krateri, pukotine i sl.). U leto kapa je svedena na najmanju meru i sa Zemlje se vise ne moze videti. Medjutim ona i dalje postoji sto potvrdjuju snimci svemirskih brodova. Juzna polarna kapa pocinje opet da raste sa dolaskom hladnijeg doba. Tada se iznad kape formira sloj tamnih oblaka koji se sire i do 35° ka ekvatoru. Povremeno ova "polarna kapuljaca" postaje trensparentna za crvene svetlosne zrake sto omogucava fotografisanje polarne kape i pracenje njenog rasta. Severna kapa
Razvoj severne polarne kape je slican razvoju juzne mada ne u svim detaljima jer su godisnja doba na juznoj i severnoj polulopti razlicita. Na severnoj polulopti vladaju kratke hladne zime i duga sveza leta sto dozvoljava velike sezonske naslage leda i uopste duzi opstanak severne kape. Severna kapa je nesto veca jer se proteze do 60° tj. pruza se oko 1800 km od pola ka ekvatoru. (Na fotografiji iz marta 97. vidi se zid dina koje okruzuju severnu ledenu kapu.) [o godisnjim dobima na Marsu vidite clanak Mars izbliza]
|
Septembar 99.