Kod Marsa pada u oci da je tvorcu (ko god on bio), vec ponestajalo teskog materijala kad je gradio ovu planetu. Srednja gustina planeta Suncevog sistema pocevsi od Marsa definitivno opada. Dok prve tri planete (Merkur, Venera i Zemlja) imaju srednju gustinu od preko 5 g/cm3, srednja gustina Marsa je svega 3,93 g/cm3 (Jupiter 1,33, Saturn 0,69, Uran 1,32 g/cm3 itd.). Jasno je da telo male srednje gustine i male zapremine ima i malu masu. Masa Marsa je skoro deset puta manja od mase Zemlje. Shodno tome i gravitacija Marsa je manja od gravitacije Zemlje (tri puta), a brzina koju neko telo mora da razvije ako hoce da napusti ovu planetu je 5,03 km/sec (1. kosmicka brzina). Mars se oko svoje ose okrene za 24,6229 sati i to je, dakle, jedan Marsov dan. Marsov dan se inace zove sol. Ovaj dan je jedva nesto duzi od naseg zemaljskog dana koji traje 23,9345 sati. Medjutim Marsova godina je skoro duplo duza (668,6 sola) jer je i put koji Mars treba da prevali oko Sunca duzi.
Marsova kugla je naklonjena na jednu stranu u odnosu na ravan orbite, (to je slucaj i sa ostalim planetama). Zbog ovog naklona (kod Marsa on iznosi 24,935°) na planeti postoje razlicita godisnja doba. Ima jedna zanimljiva stvar sa godisnjim dobima na Marsu. Zbog relativno velikog ekscentriciteta orbite godisnja doba na Marsu su sasvim nejednakih duzina. Tako na severnoj polulopti prolece traje 194, a jesen tek 142 Marsova dana. Na jugu opet prolece traje svega 142 dana itd. Juzna leta su kratka i topla, a severna duga i hladna. Osa rotiranja Marsa usmerena je ka maloj zvezdi SAO 33185 seste velicine u blizini sjajnog Deneba (konstelacija Labud). Ta zvezda je Marsova severnjaca i da je malo sjajnija Marsovci bi sigurno nju koristili za orijentaciju. Ali pod uticajem ostalih tela u Suncevom sistemu Marsova osa rotiranja ne miruje, vec pravi krug po nebu pa se tako menja i Marsova severnjaca. Taj krug osa napravi za 97 000 godina.
|
||||||||||||||||||||||||||||||
Septembar 99.