Nevolje sa Marsom

3. decembra 1999. Mars Polar Lander uspesno i po planu stigao je do Marsa. Zatim je letelica otpocela svoje spustanje na planetu, a veze sa njom su privremeno prekinute iz tehnickih razloga. Nakon toga MPL se vise nije oglasio. 

Evo kako su tekli dogadjaji:

3. decembar

direktan prenos spustanja Mars Polar Lendera nocas (00.30 UT).

http://mars.jpl.nasa.gov, odnosno:

http://www.broadcast.com/events/nasa/marslanding/. 

 

4. decembar

MPL nije poslao signal na Zemlju nakon sto su veze sa ovom letelicom privremeno planski prekinute.

 

4. decembar

Smanjuju se sanse da je "Mars Polar Lander", svemirska misija u koju su nocas (03.12.1999 godine), bile uprte oci znatizeljnika sirom sveta, prebrodio najkriticniju fazu spustanje na tlo Marsa. Prvi signal sa ovog svemirskog "broda", ocekivao se sinoc, u kasnim vecernjim satima po nasem vremenu, neposredno po samom spustanju na tlo Crvene planete. Kontrolni centar je napeto ocekivao signal, kojeg na zalost nije bilo. Drugi (rezervni) termin za prijem signala (u ranim jutarnjim casovima, po nasem vremenu)  prosao je bez rezultata. Ukoliko je ova letelica bezbedno sletela, postoji jos nekoliko mogucnosti, za uspostavljanje kontakta sa njom, komandama sa Zemlje. 

Iako ovo za NASA nije prvi pokusaj spustanja na tlo Marsa (prethodno su to ucinili Viking 1 i Viking 2 te Mars Pathfinder), za NASA je ova misija izuzetno znacajna obzirom na skorasnji gubitak letelice Mars Climate Orbiter, koja je sagorela u atmosferi Marsa, zbog "ljudskog faktora", greske u primeni metrickih jedinica (o cemu smo vec pisali). Uspesno obavljena misija, pomogla bi Nasi, da povrati samopouzdanje, i da  novi zamah daljim istrazivanjima. Eventualna propast i ove misije, mogla bi da ima nesagledive negativne posledice po Nasu kao i po celokupan program istrazivanja Marsa, za koji je ova misija od izuzetnog znacaja, jer izmedju ostalog, predvidja potragu za eventualnim tragovima zivota, na, i ispod same povrsine Crvene planete. Prema planovima, program istrazivanja sestrinske planete, predvidja jos nekoliko  misija spustanja na tlo Marsa, a kulminira sa  misijom predvidjenom za 2005. koja ukljucuje povratak sonde na Zemlju, sa uzorcima tla Crvene planete.

 

4. decembar

Jos uvek pokusavaju da uspostave kontakt sa Mars Polar Lenderom. 

 

4. decembar

POSLEDNJA VEST: (subota 11.00 po YU vremenu)

Jos uvek su bezuspesni pokusaji da se uspostavi kontakt sa Mars Polar Landerom. Pretpostavlja se (optimisticka verzija) da je kompjuterki sistem u safe opciji. U tom slucaju, sa MPL se ne moze uspostaviti veza pre nego sto kompjuterski sistem na MPL ne predje u radni rezim a to ne moze biti pre nedelje pre podne. Kontrola programa DEEP Space 2 (koji je pridodat glavnoj misiji i sastoji se od samostalnih "mikroeksperimenata") pokusava da uspostavi kontakt sa svojim delom misije svaka dva sata. Ukoliko i ova opcija ne urodi plodom, uspostavljanje veza sa MPL bice pokusano i preko Mars Global Surveyor (druge letelice koja se odranije nalazi u orbiti oko Crvene planete) koja ce u ovom slucaju posluziti kao relej za emitovanje signala sa MPL. U tom slucaju Lender bi se automatski prebacio na UHF radio.

 

Prema poslednjim proracunima, (Dr. David Paige sa UCLA, glavnog istrazivaca jednog dela programa u okviru ove misije) MPL je dodirnuo tlo Marsa na blagoj padini, kosine od oko dva stepena, u udubljenju tj. "amfiteatru" blizu ivice grebena.

 

7. decembar

Prema najnovijim (nocasnjim) informacijama, poslednja realna sansa da se uspostavi kontakt sa MPL ukazuje se danas (utorak), oko 09.20 po YU vremenu. Ukoliko se konacno ne uspe u uspostavljanju veze, po svemu sudeci, stvar je ozbiljnija nego "safe mode" kompjuterskog sistema MPL. Ova teorija o razlogu "cutanja" MPL je aktuelna do danas.

 

7. decembar

(subota 11.00 po Yu vremenu)

Jos uvek su bezuspesni pokusaji da se uspostavi kontakt sa Mars Polar Landerom. Pretpostavlja se (optimisticka verzija) da je kompjuterki sistem u "safe" opciji. U tom slucaju, sa MPL se ne moze uspostaviti veza pre nego sto kompjuterski sistem na MPL ne predje u radni rezim a to ne moze biti pre nedelje pre podne. Kontrola programa DEP Space 2 (koji je pridodat glavnoj misiji i sastoji se od samostalnih "mikroeksperimenata") pokusava da uspostavi kontakt sa svojim delom misije svaka dva sata. Ukoliko i ova opcija ne urodi plodom, uspostavljanje veza sa MPL bice pokusano i preko Mars Global Surveyor (druge letelice koja se od ranije nalazi u orbiti oko Crvene planete) koja ce u ovom slucaju posluziti kao relej za emitovanje signala sa MPL. U tom slucaju Lender bi se automatski prebacio na UHF radio.

 

Prema poslednjim proracunima, (Dr. David Paige sa UCLA, glavnog istrazivaca jednog dela programa u okviru ove misije) MPL je dodirnuo tlo Marsa na blagoj padini, kosine od oko dva stepena, u udubljenju tj. "amfiteatru" blizu ivice gredena.

 

Prema navedenom, za pretpostaviti je da nece biti novosti pre nedelje (05.12.1999.) pre podne, kada bi eventualno trebalo da proradi racunarski

sistem na Lenderu. Nadajmo se najboljem.

 

7. decembar u 16.00
Danas u 09.20 po jugoslovenskom vremenu, kontrola leta Mars Polar Lendera (MPL), imala je jos jednu priliku (sedmu) da uspostavi kontakt sa MPL, ali u vremenskom periodu kada je to bilo moguce  (tzv vremenski prozor), nije otkriven nikakav signal. Verovatnoca uspostavljanja kontakta sa ovom misijom na Marsu, nakon ovog, propalog pokusaja se naglo smanjuje.

Medjutim,  jos uvek je, po misljenju stucnjaka iz kontrole leta, moguca nekolicina razloga izostanka signala sa MPL, a svaki od tih razloga, u slucaju njegovog otklanjanja, mogao bi ipak rezultirati konacnim uspostavljanjem kontakta. Medjutim manje je verovatno da se neki od takvih i tih mogucih razloga  "cutanja" stvarno i dogodio. Veceras (po americkom PST vremenu = UT-8  casova), odnosno pred jutro i celo pre podne po nasem vremenu, "Medium Gain Antenna" ce "osluskivati"  nebo u potrazi za eventualnim signalom sonde na Marsu, za slucaj da je "tisina" plod pogresne orijentacije antene na Lenderu. Sa druge strane, tim sa Stanford univerziteta ce koristiti mrezu zemaljskih radio teleskopa ocekujuci da uhvati UHF (radio) signal (tzv "bova" odnosno "plutaca", kako se popularno zove prvi signal iz daljine) sa Lendera. U svakom slucaju, dok i najmanja nada postoji, strucne ekipe naucnika pokusavaju sve sto je u njihovoj moci da uspostave kontakt sa Lenderom, kako bi naucna misija mogla da pocne.

Kako saznajemo, i dve mini sonde, koje je trebalo da budu katapultirane sa Lendera, te da se  zaruju  u tlo, u pokusaju pronalazenja vode zarobljene ispod same povrsine tla, takodje nisu poslale svoj signal.

Kompletan program MPL je zajedno sa nedavno propalom misijom Mars Climate Orbiter[vesti/decembar 99], trebalo da pruzi neke odgovore, u prvom redu o eventualnom postojanju vode i tragovima postojanja makar i nanjizeg oblika zivota na Marsu, kao i o klimatskim promenama tokom Marsove istorije, a u cilju proucavanja i sagledavanja mehanizama planetarnih klimatskih promena, koje bi mogle zadesiti i Zemlju.

9. decembar
Sve je izvesnije da ce se NASA morati suociti sa jos jednim gubitkom, propascu misije Mars Polar Lander, buduci da sa protekom vremena i mnozinom razlicitih, neuspesnih pokusaja u uspostavljanju veze sa ovim modulom, rezultata nema. Sta vise, najverovatnije je da ce uzrok propasti ove misije, ostati tajna

"Mozda je sve u redu, ali je lender sleteo na neku veoma losu tacku, ili  udubljenje, ili na ostriju kosinu pa se prevrnuo" kaze fizicar Robert Park, ekspert za svemirske programe. Dve mikrosonde su takodje ostale bez glasa o sebi.

Ostale mogucnosti, propasti misije su: da je MPL jednostavno izgoreo u atmosferi Masra prilikom spustanja, da se razbio o tle Crvene planete ili pak da se po uspesnom "priMarsenju" suocio sa nepoznatim kvarom na anteni ili na brodskom kompjuteru.

Morace proci jos nedelju dana pre nego sto se misija zvanicno proglasi neuspelom. Ako se to desi, jedna informacija o sudbini MPL ce ipak mozda moci da se pribavi. Naime, satelit Mars Global Surveyor, koji orbitira oko Marsa, kartografisuci njegovu povrsinu, pokusace da pronadje trag padobrana MPL, jer su njegovi opticki senzori nedovoljno mocni za detekciju same letelice (MPL).

U svakom slucaju, putanja MPL i njegovo opste stanje, sve do momenta prestanka komunikacije sa Zemljom su, kako isticu u kontroli leta, bili odlicni.

Prica oko MPL podseca na gubitak Mars Observer-a iz 1993. godine. U slucaju te misije, nakon razmatranja 60-tak mogucih uzroka propasti misije, zakljucak naucne istrage je bio da je ta letelica najverovatnije izgubljena zbog prekida u dovodu goriva. Istrazitelji uzroka propasti misije Mars Polar Lander-a ce najverovatnije pregledati sve fotografije nacinjene prilikom izrade delova za ovu letelicu radi iznalazenja eventualne kriticne tacke u procesu proizvodnje. Ovo fotografisanje procesa proizvodnje je posebna obaveza konstruktora i proizvodjaca, u sadasnjoj eri brzeg i jeftinijeg istrazivanja svemira. Te fotografije imaju slicnu namenu kao i "crne kutije" u slucaju avionskih nesreca. Nadlezni u svakom slicaju zele da saznaju aspolutno sve o razlozima propasti ove misije, pre nego sto startuje program novog Mars orbitera i Lendera cije je lansiranje predvidjeno za 2001 godinu.

Pesimisticka predvidjanja nekih strucnjaka, pak ocekuju izvesno usporenje, cak i otreznjenje u pogledu daljeg programa, "jeftinog" istrazivanja minijaturnim letelicama kakve su dve poslednje, neuspesne MCO i MPL (Mars Climate Orbiter i Mars Polar Lander).

decembar 99

 

---

>> Meteoriti

sa Marsa