 Unutrasnjost
Marsa je malo poznata, ali na osnovu poznavanja nekih opstih cinjenica i
iduci logickim sledom zakljucujemo da je ona po strukturi razlicita od
unutrasnjosti Zemlje. Pre svega srednja gustina Marsa je 3,75
g/cm3.
Srednja gustina Merkura, Venere i Zemlje je preko 4
g/cm3,
a srednja gustina Jupitera i daljih planeta je tu negde oko 1 ili 2
g/cm3.
Sta nam kaze ovaj podatak? Mars je gradjen od cvrstog materijala, ali
relativno mala gustina svedoci o prilicno malom metalnom jezgru. Ovo
jezgro nije u tecnom stanju jer na Marsu nije detektovano neko
znacajnije magnetno polje. Poluprecnik jezgra je oko 1700 kilometra, a
njegova gustina je izmedju 5 i 8
g/cm3.
Srednja gustina plasta je izmedju 3,33 i 3,58 g/cm3 sto je vece od gustine plasta Zemlje. Ovaj plast je gradjen od silikatnog matarijala. Kako je kora na Marsu u stanju da podnese tako ogromne formacije kao sto je Tharsis ona mora da je dosta deblja od kore Zemlje i to nekih pet do sest puta, sto znaci da je debela oko 200 km. Hemijska priroda Marsovog tla je razlicita od stena Zemlje ili Meseca. Ono je slicno glini ili ilovaci. Pronadjeni su prirodni radioaktivni izotopi kalija, uranijuma i torijuma u tlu u proporcijama slicnim onim koje su nadjene na terestrickom tlu. U povrsinskom materijalu su nadjene izvesne kolicine gvozdja, silikona, kalcijuma, aluminijuma i titanijuma. Seizmometri Vikinga 2 nisu detektovali ni jedan "Marsotres", ali ovaj podatak treba primiti sa rezervom jer Vikingovi seizmometri nisu bili sasvim ispravni. Geometrijski centar Marsa je pomeren za 2,5 kilometara ka jugu u odnosu na centar mase. Septembar 99.
|
