|
Od početka godine astronomi osmatrači širom sveta oštre svoje teleskope, češljaju Internet, šetaju kroz astronomske programe - ukratko, pripremaju se za veliki spektakl. Mars dolazi, sve je biliži pa je i njegov sjaj već postao upadljiv na nebu a tek predstoji prava predstava. Dobri kompjuterski programi su u stanju da precizno izračunaju tačan položaj Marsa na nebu 27. avgusta ove godine i kojom stranom će nam biti okrenut. Dobar teleskopdžija već uveliko zna šta će svojim teleskopom moći da vidi na crvenoj planeti kada dođe dan 'D', koje filtere treba da koristi kako bi uočio više detalja. Mars će u punom sjaju na nebu biti gotovo tri meseca i u tom periodu sigurno će se naći dosta vedrih noći za osmatranje. Čini se da ništa ne može da pokvari Marsovu predstavu, a vrhunac predstave jeste svakako pomenuti 27. avgust kada Mars ulazi u veliku, tj. perihelnu opoziciju (više o tome ovde). Postoji međutim sasvim realna opasnost da cela predstava bude veliko razočarenje. Povremeno Mars znaju da zahvate snažne peščane oluje planetarnih razmera. Silni oblaci prašine prekriju gotovo celu planetu i tada Mars više liči na Veneru nego na samog sebe. Stoga osmatrači sa zebnjom čitaju meteorološke izveštaje, ali ovog puta ne sa Zemlje, već sa Marsa. Nedavno objavljeni takvi izveštaji nisu ni malo optimistički. Čini se da oluja već počinje.
Postoje nade da će se nebo nad Marsom izbistriti, ali one su svakim danom sve tanje i zasnivaju se uglavnom na pukim željama i logici da "valda neće opet". Jer prethodna opozicija 2001. je bila olujna, i sad se osmatrači nadaju da neće i ova biti takva. Oluje
Oluje na Marsu nisu retka pojava. Počinju sasvim bezazleno, formiranjem nekoliko malih žutih oblačaka. Ali oblaci se brzo množe i šire i ponekad mogu da prekriju gotovo celu planetu. Oblaci nastaju od peska i prašine koje vetar baca visoko u atmosferu. Globalne oluje su ipak retke i od 1873. zabeleženo je svega pet njih (ili deset, zavisno od izvora podataka). Mnogo češće su lokalne oluje. Oluje traju od nekoliko nedelje do nekoliko meseci nakon čega se sve stišava, vetrovi prestaju da duvaju i prašina lagano pada na tlo. Nebo tada opet postaje prozračno i tek po koji beli, vodeni oblak krstari nebom. Oluje uglavnom zahvataju južu hemisferu i dešavaju se baš kada je Mars u blizini perihela. Zašto? Pa, izgleda da Sunčevo zračenje ima neke veze sa tim. U perihelu Mars je blizu Sunca i tada Suncu okreće svoju južnu poluloptu. Sunčevi zraci zbog veće blizine, jače zagrevaju Marsovu atmosferu i čestice zraka počinju brže da se kreću. Na kraju to dovodi do dovoljno snažnih vetrova koji su u stanju da podignu prašinu sa tla.
Ove godine Ove godine, čini se da oluja počinje. Izveštaji sa Marsa govore da se 1. jula iznad gigantskog kratera Hellas Basin na južnoj Marsovoj polulopti pojavio peščani oblak. Već 4. jula on je pokrio površinu blizu 2000 kilometara. Sada se već može videti i teleskopom od 6 inča. Prethodna opozicija bila je juna 2001. i pružila je veliko razočarenje osmatračima jer se baš tih dana takođe iznad Hellas basena digla peščana oluja koja se brzo proširila na 80% Marsove površine. Bila je to najveća oluja u poslednje tri decenije. Kako će ove godine proteći Marsova opizicija ostaje da se vidi. Osmatrači će u svakom slučaju Mars gledati, pa makar da vide samo prašinu.
(jul 2003)
|
|||||||||||||||||||||||||
