Ako krenete od Sunca do
Marsa cete stici nakon sto presecete putanje sparusenog Merkura, vruce
Venere i rajske planete Zemlje. U Suncevom
sistemu Mars je cetvrta planeta po redu. Poput ostalih planeta oko Sunca Mars se
krece po elipticnoj putanji. Ta putanja ima relatvno velik
ekscentricitet (0,0934) pa odstojanje Marsa od Sunca prilicno varira: od
206,6 miliona kilometara (kada je Mars u perihelu) do 249,2 miliona
kilometera (u afelu). [crtez desno prikazuje preterano izduzenu Marsovu
orbitu]
Put oko Sunca Mars predje za nekih 687 nasih, zemaljskih dana (suvise dugo rekli bismo, jer mali Marsovci ocito moraju skoro dve nase godine da cekaju na Deda Mraza).
Mars je od Zemlje najudaljeniji kad ode sa druge strane Sunca i onda nas od njega deli skoro 400 miliona kilometara (kad je Mars u polozaju C, a Zemlja u polozaju A na crtezu). U
odnosu na ravan ekliptike Marsova putanja je nagnuta pod uglom od
1,85°.
|
Svakih
26 meseci Sunce, Zemlja i Mars (tim redom) se poravnaju, tj. Mars se
nadje u opoziciji. Tada je Mars cele noci na nasem nebu i to je dobra
prilika za njegovo posmatranje. Jos bolje je kad se dogodi da je Mars i
u opoziciji i u perihelu, jer je onda najblizi i Suncu i Zemlji (polozaj
A na crtezu levo). To se desava svakih 15 do 17 godina.
Gledano sa Zemlje Mars je tada najsjajniji i prividno najveci. Od nas je
udaljen blizu 56 miliona kilometara, a njegov prividni precnik iznosi
25".
Mehanika
kretanja Marsa je tako uredjena da se u perihelu Mars nadje ispod, tj.
juzno od ravni ekliptike. To znaci da kad nam je Mars najblizi nesto
belje se vidi sa juzne nego sa severne Zemljine polulopte.
Septembar
99.