| Na Marsu
Mars je fantastican svet. Za nas pojam nedostaje mu zubor vode i njihanje zelenih grana, ali sem toga on pruza pogledu raznovrsne i zadivljujuce predele: ogromne hladne pustinje, beskrajno duboke kanjone, presahla recna korita, isusena jezera, velike kratere, visoke ugasene vulkane iznad kojih lebde tanki, paperjasti ledeni oblaci, strme litice koje se gube u izmaglici.... jednog dana Mars ce biti glavna turisticka atrakcija. Ako zenemarimo ledene Marsove polarne kape citav Mars izgleda kao da je sastavljen od dve razlicite polulopte. Juzna (zauzima dve trecine planete) je nesto visa od srednjeg topografskog nivoa, za kilometar ili dva, obiluje kraterima iz najranije istorije Marsa i donekle podseca na Meseceve visoravni. Severna trecina Marsa je opet nesto ispod srednjeg nivoa, ima manje kratera i njena povrsina je mladja. Tu se pruzaju blage i prostrane ravnice, nastale verovatno dejstvom erozije i poplava lave. S druge strane ovde su smestene velike i visoke vulkanske visoravni. Otkud poticu ove razlike izmedju dve Marsove polulopte jos uvek je misterija. Moze biti da su u kreiranju ovakvog reljefa glavnu ulogu odigrali udari velikih asteroida u davnoj proslosti. Ili su u pitanju neke unutrasnje aktivnosti u periodu formiranja Marsove kore. Granica izmedju ovih oblasti nagnuta je u odnosu na ekvator za nekih 30 stepeni. Granica je siroka i strma.
Krateri juzne hemisfere su stari tri do cetiri milijardi godina. Ima ih nekoliko karekteristicnih tipova: velikih sa ravnim dnom, malih dobro ocuvanih sa naglasenim peharom, zatim tu su krateri sa jakim i sirokim bedemima, te krateri na ciji izgled je uticala erozija vetrova. Najveci prepoznatljiv udarni krater je Hellas basen koji ima oko 1600 km u precniku. Tu je i neobicna mreza malih dolina koje nalikuju na nase, zemaljske drenazne sisteme, zatim isarani ispreturani tereni, ponekad zatrpani erozivnim dejstvom, predeli potopljeni vulkanskom lavom.... Najupadljiviji predeo je sigurno ogromna pukotina Valles Marineris, koja se cini kao da je nesto veliko i mocno ogromnom kandzom zagrebalo planetu. Oko 4500 km je dugacka, blizu 600 km siroka i 7 do 10 km duboka.
Na severnoj polulopti padaju u oci dve velike oblasti ogromnih vulkana: Tharsis i Elysium. Tharsis je siroka vulkanska zaravan velicine nekih 4000 kilometara koja se dize do 10 kilometara iznad srednjeg povrsinskog nivoa. Manjim svojim delom zahvata i juznu polovininu Marsa. Nesto dalje je i Elysium, zaravan visine oko sest kilometara sa tri manja vulkana: Hecates Tholus, Elysium Mons i Albor Tholus.
|
Septembar 99.