Pluton
Pluton izbliza
Velicine planeta 1. Jupiter, 2 Saturn, 3. Uran, 4. Neptun, 5. Zemlja, 6. Venera, 7. Mars, 8. Merkur, 9. Pluton

Pluton je jedina planeta koju jos nije ni jedna svemirska letelica posetila, cak ni onako usput. Zbog ogromne udaljenosti cak ni svemirski teleskop Habl (HST) nije u stanju da uoci na Plutonu jasne detalje. Zbog toga su mnogi podaci o Plutonu proizvod matematike i logickog zakljucivanja, a ne neposrednog opazanja.

Ovome je mnogo doprinelo otkrice Plutonovog satelita Harona. Iz brzine Haronovog kretanja oko Plutona astronomi su mogli preciznije da izracunaju masu Plutona. Iz prolaza Harona preko planete i obrnuto, te posmatranjem smene svetlih i tamnih podrucja prilikom ovih prolaza izvedeni su i odgovarajuci, vrlo grubi, podaci o povrsini oba tela.

rotacija     Pluton se rotira suprotno od vecine ostalih planeta Sucevog sistema (i Uran ima rotaciju u istom smeru kao i Plutona). To je samo jedna od zagonetki koja prati ovu planetu. Duzina Plutonovog dana (rotacije) izmerena je 1954. (Iznosi -153,2928 sati. Broj je negativan jer se Pluton rotira suprotno od uobicajenog.)

Dve strane Plutona. Gore su slicice Plutona kakve se vide u teleskopu, a dole su isti snimci kompjuterski objadjeni (HST, u momentu dok je Pluton bio 3 mlrd km od Zemlje).

povrsina     Pluton ima, ako se izuzme Saturnov Iapetus, najkontrasniju povrsinu u Suncevom sistemu. Na polovima se uocavaju svetle polarne kape, dok je podrucje oko ekvatora tamnije. Svetle pege razbacane po povrsini ove planete mozda su baseni ili svezi udarni krateri.

Povrsinska temperatura koja vlada na ovoj planeti nije sa sigurnoscu utvrdjena, ali ona mora da se krece izmedju 35 i 45 K (-228 do - 238 C). Po nekim pretpostavkama slabasna Plutonova atmosfera obezbedjuje ravnomerno prostiranje povrsinske toplote na sire regione. Po drugim tamnija podrucja planete su topliji predeli planete posto na njima nema zaledjenog azota i metana (sto je slucaj sa svetlim predelima).

atmosfera      Vrlo malo se zna i o atmosferi Plutona. Otkrivena je posmatranjem okultacija zvezda Plutonom 1988. Verovatno se sastoji od azota i nesto ugljen monoksida i metana. Ali to je izuzetno retka atmosfera koja na povrsini planete pravi pritisak od svega nekoliko mikrobara. Sem toga ona moze u vidu gasa da postoji samo kada je planeta u blizini perihela jer se u daljim polozajima Plutona od Sunca ona zamrzava u led. U perihelu opet verovatno se nesto gasova gubi u svemir - moguce je da postoji izvesna interakcija sa Haronom.

Na nejasnim snimcima Plutona uocavaju se izrazite svetle i tamne povrsine. Svetla podrucja su izgleda povrsine prekrivene zamrznutim azotom uz primesu metana (otkriven 1976.), etana i ugljen monoksida. Sastav tamnih podrucja nije jasan ali se pretpostavlja da se radi o organiskim molekulima ili pak da je sve rezultat fotohemijske reakcije povrsine na kosmicko zracenje.

struktura      Unutrasnja struktura Plutona takodje nije poznata, ali prema gustini ove planete izvodi se zakljucak da se ona razlikuje od jovijanskih planeta. Verovatno je gradjena od 70% stena i 30% vodenog leda.

 

Prvo merenje precnika Plutona izveo je 1949. Kuiper. Tada je ovaj astronom procenio precnik Plutona na 10 200 km. Godinu dana kasnije Kuiper i Hamson su nacinili nova merenja i dosli do rezultata od 5800 km.

Mnogo preciznije precnik je mogao da se izracuna tek otkricem Harona 1978.

Prvo merenje trajanja rotacije Plutona izveli su 1955. M. Voker (Walker) i R. Hardi (Hardie) na osnovu posmatranja svetlih podrucja planete i dobili vrednost od 6,39 dana.

januar 2000

Da li je Pluton planta? >>

vrh strane