|
Prvo pitanje koje se nameće ukoliko hoćemo da razmatramo mogućnost širenja čovečanstva je, gde bismo mogli da živimo i kako bismo živeli tamo. Niko ne želi da živi u tesnoj kapsuli negde gde je samo trenutak nepažnje dovoljan da okonča život ljudi. Stoga, moramo naseliti planete i asteroide koji se nalaze u našem Sunčevom sistemu i onda ih prilagoditi što više Čoveku, da možemo lagodno i uspešno tamo živeti. Neki neočekivani kandidati se pojavljuju. Prvi i najviše pominjan cilj je Mars, druga najbliža planeta nama, sa tankom atmosferom od ugljen-dioksida sa srednjom temperaturom oko - 40°S, neumoljivo bombardovana UV zračenjem sa Sunce usled nedostatka atmosfere dovoljne da apsorbuje to zračenje. Kad se pogleda i nije perspektivna planeta za sledeći dom Čoveka. Mada, nama najbliža planeta, Venera, je užareni pakao podivljalog efekta staklene bašte .
Sastav Venerine atmosfere Glavni sastojak atmosfere Venere je, poput Marsa, ugljen-dioksid ali ga ima previše, na površini Venere pritisak vazduha je 92 atmosfera (kao na dubini mora od oko 1 km) a temperatura je 450° C tako da se olovo topi, a pokrov od oblaka sulfatne kiseline sprečava prodor sunčevih zraka tako da na površini vlada težak sumrak. Dan na Veneri traje 243 Zemaljska dana zbog spore rotacije planete. Ovakvo mesto na prvi (a i na drugi) pogled nije pogodno nizakoga, najmanje za ljude, a opet sudeći po novim istraživanjima neki za sada usamljeni glasovi (poput Geoffrey Landis-a iz NASA-e) ukazuju da je to najbolje mesto za naš sledeći korak. Niko nije rekao da ljudi treba da žive na površini Venere (kao što ljudi ne žive na dnu mora). Na visini od oko 50 km, tik na gornjem rubu pokrova od kiselinskih oblaka pritisak i temperatura su slični zemaljskim uslovima. Taj podatak je otkrila misija Magelan koja je tokom pet godina kružila oko Venere. To znači da bi se čovek samo uz odelo koje bi sprečilo peckanje kapljica kiseline veoma dobro osećao: sunca bi bilo u izobilju, atmosfera iznad oblaka je prozirna. Odnos temperature, pritiska i visine u Venerinoj atmosferi Gravitacija od 90 % Zemaljske bi dao osećaj lakoće a pri tom negativno UV zračenje bi bilo eliminisano atmosferom tako da ne bi uticalo na čoveka. I dalje, to ne bi bilo dovoljno da nema jedne presudne stvari: naš, zemaljski vazduh od azota i kiseonika je lakši od Venerinog vazduha tako da balon napunjen zemaljskim vazduhom bi lebdeo u atmosferi Venere (poput helijumskih balona na našoj planeti, s tim što je sila potiska koja deluje na balon kiseonika-azota na Veneri samo dva puta manja od sile potiska helijuma kod nas). Sve što treba uraditi da bi se lepo živelo na Veneri je doneti balon, napuniti ga vazduhom i ući u njega. Rane ruske vizije habitata na Veneri Ostaje problem spore rotacije Venere. Taj problem je rešila sama Venerina atmosfera. Naime, atmosfera Venere na višim visinama (uključujući i 50 km od površine) se nalazi u stanju koju bi meteorolozi nazvali super-rotacija. Atmosferski pojasevi se kreću brzinom i do 500 km/h što omogućuje da se oplovi oko Venere i time da dan efektivno traje četiri do pet Zemljina dana. To brzo kretanje atmosferskih pojaseva nije sasvim objašnjeno ali je posledica energije koju Venera prima od Sunca koja je viša nego što Zemlja prima jer je Venera bliža Suncu. To znači da bi se na Veneri na 50 km od površine mogli napraviti lebdeća staništa (prvo laboratorije a posle i celi gradovi) koji bi pružali sve što treba ljudima koji bi tamo živeli. Energija bi se dobijala iz solarnih panela koji bi mogli da sakupljaju sunčevu svetlost kako direktno tako i odozdo reflektovanu od pokrova oblaka. Svih potrebnih gasova ima u samoj Venerinoj atmosferi a metale i ostale potrebne rude bi se mogli dobavljati sa površine preko robota poput onih koji se korista na naftnim platformama na okeanima. U slučaju da balon naprsne, usled istih pritisaka izvan i u balonu vazduh bi postepeno oticao pa bi bilo dovoljno vremena da se zatvori poderotina i niko ne dovede u životnu opasnost. Kiselina ne bi nagrizala konstrukciju jer već sada znamo da se dobro branimo od korozije (kao kod morskih brodova). Naš boravak tamo bi nam omogućio da izbliza istražujemo jedan novi svet, da razumemo efekat staklene bašte u situaciji gde je on gospodar i da krenemo u osvajanje svemira što je neophodno da bi naša vrsta opstala. Pored ovog, usled nebeske mehanike, sa Venere se brže dolazi do asteroida i planeta nego sa Zemlje (npr. slučaj kada je između Sunce ) i tako bismo mogli ubrzati našu ekspanziju i eksploataciju asteroida. Sem svega ovog, možda nas neočekivana otkrića čekaju baš tamo, u vazduhu Venere. Na toj visini su uslovi veoma dobri, tako da bi se moglo očekivati da ako ima života na Veneri onda se on tamo nalazi.Mi već sada znamo da nekih hemijskih jedinjenja ima u Venerinoj atmosferi koji ne bi trebalo da ima ukoliko se stalno ne stvaraju. Na našoj planeti preovlađujući uslov za stvaranje takve hemijske neravnoteže (na Zemlji je to višak kiseonika, metana i sl.) je živi svet. Razlog za optimizam i sveobuhvatnije istraživanje postoji. Na našoj planeti su nađene bakterije koje žive visoko u atmosferi a život uvek nađe načina da se ispolji, a sumporofilne bakterije (metabolišu sumpor koji je osnovni sastojak Venerinih oblaka) postoje sasvim uspešno i na našoj planeti. Venera je pre nego što je preovladao efekat staklene bašte bila slična Zemlji i voda je slobodno tekla njenom površinom dok najverovatnije vulkanske erupcije nisu poremetile atmosferu i dovele do temperature od oko 500° C na površini. Kad se jednom naselimo na Veneri preostaje nam da je, za sada još fantastičnim metodama, vratimo u početno stanje i oslobodimo tolikog ugljen-dioksida (količina ugljenika na Zemlji i Veneri je približno ista samo što je na Zemlji u krečnjačkim stenama i živim organizmima) i dobijemo sestru bliznjakinju Zemlji istu onakvu kakvu su je zamišljali u naučno-fantastičnim pričama pre otkrića njene paklene atmosfere. Slika teraformirane venere
Za sada postoje planovi da se pošalju male robotske sonde na Veneru koje bi letele poput aviona ili lebdele poput balona u atmosferi i tako nam dali neophodne podatke za otkrivanje tajni koja Venera za sada veoma dobro čuva. (31.07.2008.) 19.12.2008. Бранко Ево сасвим случајно сам налетео на овај приказ који ми је веома
скренуо пажњу. Наиме, овом темом сам се једно време интензивно бавио,
сматрајући да је Венера (заправо њена атмосфера) најбоље место за
прво насељавање. (.....) Живели, кулинБАН-е
|
VENERA, ZEMLJINA ZLOČESTA BLIZANKINJA
|
