Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

12. 12. 04.

Početkom XVII veka Sir Isaac Newton je izneo sumnju da nešto sa vremenima starih pomračenja nije u redu. Oko 1720. godine, britanski astronom John Knight Fotheringham je otkrio da u odnosu na ona od pre 2.000 godina, današnja pomračenja padaju oko jednog sata ranije. Isto tako, izgleda i kao da se Sunce kreće za oko 1,3 lučne sekunde po stoleću ispred svoje proračunske pozicije. Te devijacije u njihovom kretanju je moguće objasniti ako se pretpostavi da je period rotacije Zemlje porastao za stopu od 0,00164 sekunde za svako stoleće.

Iako nam ovo može izgledati kao trivijalni iznos, mora da postoji objašnjenje za to. Pre sto i više godina izneta je tvrdnja da plima i oseka (na koje Mesec utiče dvaput jače nego Sunce) mogu da imaju kočioni efekat na Zemljinu rotaciju. Mesec se okreće oko Zemlje od zapada na istok jednom mesečno; Zemlja se okreće oko ose ka istoku jednom dnevno. Plima i oseka prati Mesec i kao rezultat toga imamo da istočne ivice kontinenata "sudaraju" sa milijardama tona vode. Efekti su najveći u plitkim morima, lukama i moreuzima, kao što je npr. Beringov moreuz i sl.

Krajem pretprošlog veka, Sir George H. Darwin, poznati astronom i sin eminentnog biologa, matematički je potkrepio izrečenu tvrdnju. On je predvideo da će brzina Zemljine rotacije nastaviti da se smanjuje, što će dovesti do udaljavanja Meseca od nje. Kao konsekvencu, Darvin je izračunao da će nakon mnogih miliona godina Zemlja imati okrenuto uvek isto lice ka Mesecu, baš kao što on danas ima okrenutu uvek istu stranu ka Zemlji. Verovatni razlog tome je snažni plimski uticaj Zemlje na Mesec još u vreme kada je on bio znatno plastičniji nego danas.

Iz svih sakupljenih dokaza se dalo zaključiti da se Zemlja ranije okretala mnogo brže nego danas. Plimsko trenje nam sugeriše da je pre nekih 570 miliona godina Zemljina godina bila duga 428 dana (dan je trajao 20,5 sati), a pre 370 miliona oko 400 dana.
Biolozi već dugo znaju da korali imaju godove, koji pokazuju godišnju stopu njihovog rasta. Danas su paleonolozi otkrili da je u fosilima korala, čija se starost može odrediti po sloju stena u kojima su pronađeni, moguće uočiti veoma fine godove rasta, za koje prof. John W. Wells sa univerziteta Kornel veruje da predstavljaju dnevne godove rasta. Potvrđeno je da je krajem perioda Devona godina trajala oko 400 dana. Korali iz perioda rane Krede pokazivali su oko 380 godova, što se tačno poklapalo sa vrednostima dobijenim proučavanjem plime. Savremeni živi korali grade negde oko 360 dnevnih godova godišnje.

Otkriveni su i mesečni i godišnji slojevi rasta i oni su, takođe, potvrdili činjenicu da se i dužina meseca, kao i dužina dana, postepeno povećavala. Kao rezultat, imaćemo da će se u vrlo dalekoj budućnosti, ti periodi izjednačiti. Ali šta se dešavalo u dalekoj prošlosti?

Doktor Louis B. Slichter sa univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu je, istakavši ove i dinamičke i paleontološke dokaze, izjavio da su Zemlja i Mesec bili pre oko 2 milijarde godina vrlo bliski jedno drugom, a da su onda počeli da se ubrzano udaljavaju. To je neminovno dovelo do interesantnog pitanja o poreklu Meseca. Da li se odvojio od Zemlje? Da li je rođen sa Zemljom? Da li ga je Zemlja "zarobila" i pretvorila u satelit? Šta je Mesec radio prvih 2 1/2 ili 3 milijardi godina Zemljinog postojanja je bez sumnje pitanje koje će okupirati istraživače u mnogim oblastima.

Knjige D. Dragovića: "Molim te objasni mi" "Kalendar kroz istoriju"   Popust za čitaoce AM

(decembar 2004.)

vrh