|
25. mart. 2008. Kao i sve planete, i Zemlja se podvrgava Prvom Keplerovom zakonu: svaka planeta se kreće po elipsi, kod koje se u jednoj od žiža nalazi Sunce.
Daj da vidimo kakva je ta elipsa po kojoj se kreće Zemlja. Da li se jako razlikuje od kružnice? Često se u knjigama može videti prikaz Zemljine putanje dat u perspektivi, tako da izgleda kao jako razvučena elipsa. Ta nepravilna slika se mnogima useče u pamćenje za ceo život. Međutim, istina je drugačija: Zemljina se putanja toliko malo razlikuje od kružnice, da se nacrtana na hartiji i ne može drugačije prikazati nego kao kružnica. Ako bi putanju nacrtali prečnika jednog metra, odstupanje od pravilne kružnice bilo bi manje od linije kojom je nacrtana. Upoznajmo se malo sa geometrijom elipse. Imamo malu i veliku osu, uzajamno normalne. Na svakoj elipsi, osim središta, koje je u preseku osa, imamo još i dve važne tačke – žiže ili fokuse, koje leže simetrično na velikoj osi sa obe strane središta. Njih dobijamo ovako: rašire se krakovi šestara na razmak velike poluose OB, pa se, stavivši vrh šestara na kraj C male ose, opiše luk, tako da preseca veliku osu. Te tačke preseka F1 i F2 su žiže ili fokusi elipse. Udaljenosti OF1 i OF2 (one su jednake) označavaju se obično sa slovom C, a mala i velika osa sa 2b i 2a. Udaljenost c, prema dužini a velike poluose, tj. razlomak c/a, služi kao mera razvučenosti elipse i zove se ekscentricitet. Što se elipsa više razlikuje od kružnice, to je njen ekscentricitet veći.
Imaćemo pravu sliku o obliku Zemljine orbite, ako saznamo tačnu veličinu njenog ekscentriciteta. To se može odrediti, a da ne merimo veličinu njene putanje. Stvar je u tome što se Sunce nalazi u jednoj od žiža elipse i sa Zemlje nam se zbog toga čini da je nejednake veličine što zavisi od Zemljine udaljenosti od te žiže. Vidljiva veličina Sunca se čas povećava, čas smanjuje, a odnos veličina, naravno, tačno odgovara odnosu udaljenosti Zemlje od Sunca u času posmatranja.
Neka Sunce bude u žiži F2 elipse. Zemlja se nalazi u tački A putanje oko 1. jula i tada vidimo najmanji disk Sunca; njegova ugaona veličina je 31' i 28''. U tački B Zemlja se nalazi oko 1. januara i tada nam se disk Sunca pokazuje pod najvećim uglom od 32' 32''.
tj. ekscentricitet Zemljine putanje je 0,017. Dovoljno je, kako se vidi, da pažljivo izmerimo disk Sunca, pa da se odredi oblik Zemaljske staze. Sada ćemo pokazati da se Zemljina putanja vrlo malo razlikuje od kružnice. Zamislimo da smo je nacrtali toliko veliku, da je njena velika poluosa iznosi 1m. Koliko će biti onda velika mala poluosa elipse? Iz pravouglog trougla COF2 dobijamo: No c/a je ekscentricitet Zemljine putanje, tj. 1/60. Izraz a2 – b2 zamenimo sa (a – b) (a + b), a (a + b) sa 2a, jer se b malo razlikuje od a. Imamo: i prema tome tj. manje od 1/7 milimetra.
(03.08.2008.) 27.09.2008. e fala vam,nisam mogla da uradim domaci,i evo nadjoh ovo na net.....hvala bogu i hvala vama... dragana
|
|
