|
12. maj. 2008.
UVOD Kada sam bio mali, čitao sam u "Politikinom zabavniku" neverovatne priče o ribama i žabama koje su umesto kiše ponekad padale sa nebesa. Ti događaji su, sećam se, povezivani sa neobičnim ćudima vremena. Ali postoje neke kopnene i vodene forme života koje, čini se, kao da su svo vreme prisutne u našoj atmosferi. One uključuju alge, gljivice i bakterije. Otkud svi oni gore??? Veliki evolucioni biolog, dr William Donald (Bill) Hamilton (1937–2000), pokušao je da stvar sagleda sa pozicije jednog mikroba, i 1998. godine je objavio da oni verovatno koriste atmosferu kao medijum za svoje širenje (Ethology, Ecology and Evolution, vol 10 p 1). Pre toga je nepobitno utvrdio da se na listi prioriteta svakog organizma širenje nalazi na visokom trećem mestu, odmah nakon opstanka i razmnožavanja, jer su koristi od kolonizacije novih teritorija svakom živoj vrsti od krucijalne važnosti. Ono što stvara problem bakterijama nije kako se podići u atmosferu, već kako se spustiti dole. Doktor Hamilton je ubeđen da neke od bakterija to postižu na taj način što postaju središta nukleizacije leda, koji je esencijalan u procesu stvaranja kišnih kapi i snežnih pahuljica. Nakon 1998., u oblacima su otkrivene brojne bakterije, a nedavno je javljeno da su središta nukleizacije snega prikupljenog sa svih kontinenata puna proteina iz bakterija (vidi dalji tekst). Postoji još jedna Hamiltonova teza koju treba proveriti. On je sugerisao da navedeni mikrobi igraju ključnu ulogu u kreiranju naše vremenske prognoze, pa čak i da predstavljaju deo globalnog biofeedbacka koji održava našu planetu – što je poznato pod zajedničkim nazivom Geina hipoteza. To je toliko kontroverzno, da stvara još intrigantnije nedoumice. Da li će bolje razumevanje tih procesa poboljšati našu vremensku prognozu, ili će nam prikupljena znanja pomoći da stvaramo " rascvetane pustinje "? Ostaje nam da sa pažnjom pratimo nove vesti od aerobiologa. Bakterije prave kišu zbog sebe! Kiša predstavlja samo običan vazdušni put bakterijama da stignu na tlo. Ovo je zapanjujući zaključak analiza uzoraka snega sakupljenog širom sveta, a koji su obelodanili da su "kišne" bakterije sveprisutne u atmosferi naše planete. Čestice čađi i druge sićušne neorganke čestice, predstavljaju važno "seme" padavina. To je razlog zbog koga se pokatkad koriste čestice srebro–jodida ili " suvog leda" za izazivanje pljuskova. Sama ideja da takođe i ćelije bakterija mogu da izazovu kišu nije tako nova, ali sve do sada niko nije bio siguran koja je prava vrsta bioloških čestica koje mogu da izazovu padavine. "Oni su prisutni svuda u atmosferi,"smatra Brent Christner sa Louisiana State University u Baton Rougeu. "Teško je poverovati da nisu u stnju da nekako utiču na padavine." Čestice o kojima Christner govori dolaze od bakterija koje poseduju određene proteine na svojoj ćelijskoj površini, a koje funkcionišu kao središta nukleizacije leda. Naprimer, bakterije Pseudomonas syringae poseduju protein koji vezuje molekule vode tako da liče na mrežu ledenih kristala, što omogućava stvarnom ledu da se formira i na višoj temperaturi. Kada bakterijski kristali leda počnu da padaju iz oblaka, stvaraju pahulje snega, ili ako se otope, kišu. Christner je sa kolegama pregledao svež sneg prikupljen sa 19 lokacija u Francuskoj, Americi i Antarktiku, i pronašao dokaze postojanja proteina kao središta nukleizacije leda (Science, DOI: 10.1126/science.1149757). To je dokazalo da su "kišne" bakterije sveprisutne u atmosferi. "Nema razloga da ne nastanjuju i oblake," mišljenja je Christner. Ako bi kristalizacioni proteini bili pronađeni u oblacima, to bi moglo da moglo da znači da su se navedeni proteini razvili kao deo životnog ciklusa bakterija. Mnoge bakterije bivaju izbačene u atmosferu, i mada u oblacima nalaze hranu i vodu, sigurno da ne žele da ostanu gore večno. "Ako su bakterije raspršene po atmosferi i imaju taj protein po površini, lako mogu da izazovu sopstvene padavine," mišljenja je Christner. "Vrlo je interesantan fakat da je najveći broj ledenih nukleotida u njihovim uzorcima bio biološkog karaktera," kaže Tim Lenton sa univerziteta East Anglia u Norwichu (UK). Budući da bakterije zive na tlu, izazivanje kiše je možda jednostavno njihov načina da se spuste iz oblaka, dodaje ovaj stručnjak. "Letenje po vazduhu može da bude vrlo efektno, ali funkcioniše jedino ako ste u stanju da se vratite na zemlju." Kako komentariše Christner, moguće je okrenuti ove sposobnosti u našu korist. "U slučaju suša, mogli bi naše useve da zaprašujemo bakterijama i izazivamo padavine." P. syringae rastu na površini lišća i dobro su poznate kao patogene bakterije koje izazivaju oštećenja prilikom mrazeva. Znači da bi poljoprivrednici mogli da koriste ove bakterije samo u krajevime gde nije moguće da dođe do mrazeva. (12.05.2008.)
|
Zašto se mlada Zemlja nije zaledila?
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
