Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
 Sunčev sistem
 

Sadržaj AM

 
 
Bivša "deseta planeta" dobila ime – Makemake

 

Vaši komentari

Dipl. ing.
Drago I. Dragović

dragovic@net.yu

16. juli. 2008.

Jedan od najvećih objekata u Kajperovom pojasu[1], koji čini pojas zaleđenih tela koja se lagano kreću prostranstvom iza Neptunove orbite, najzad je dobio zvaničan naziv: Makemake[2], prema važnom božanstvu naroda Uskršnjeg ostrva, tvorcu čovečanstva.

Međutim, Međunarodnu astronomsku zajednicu (IAU), pred kojim je krštenja i naredne patuljaste planete koja čeka na red, čeka mnogo teži posao, jer postoje mnoge kontroverze oko toga ko ju je zapravo pronašao.

Makemake, ranije poznata pod nazivom (136472) 2005 FY9, i sa nezvaničnim imenom "Easterbunny", prva je patuljasta planeta koja je dobila oficijelno ime još od 2006. godine, kada je susedni objekat 2003 UB313 dobio ime (136199) Eris[3], prema grčkoj boginji razdora.

Ranije poznata kao 2005 FY9, Makemake se konačno pridružila Plutonu i Eris u porodici patuljastih planeta.

 

Na ovaj način, Makemake se pridružila Plutonu i Erisu u (za sada) nevelikoj grupi objekata solarnog sistema pod nazivom plutonidi, koje, kao što smo rekli, čine objekti sa orbitama koje leže iza Neptuna.

Makemake je zapravo ime vrhunskog božanstva u kulturi stanovnika Rapa Nui, odn. Uskršnjeg ostrva. Ima je sugerisao tim koji predvodi prof. Mike E. Brown (1965) sa Kalteka, koji je otkrio ovaj objekat baš za Uskrs 2005. godine.

Ovaj simpatični dečkić će ući u večnu istoriju astronomije, jer je do sada otkrio 14 transuranskih objekata, kao što su (50000) Quaoar, (90377) Sedna, (90482) Orcus, Eris, Disnomija, (84719) 2002 VR128, itd.

Nema "talasanja"

Dr Brown objašnjava da su imali probleme da pronađu odgovarajuće ime za svoj objekat, jer je on – koji je, prema procenama, veći od polovine Plutona – bez nekih spektakularnih karakteristika. "Bilo je teško. Obično neka osobina pomogne da se odlučimo za naziv – sada toga nije bilo," rekao je Brown za poznati časopis "New Scientist".

Mada je smišljanje naziva bilo teško, kako je rekao astronom Brian G. Marsden, sekretar IAU komisije za nomenklaturu malih tela[4], zvanično imenovanje je bilo lako. Ispričao je da je predlog za novi naziv stigao šest meseci ranije i da je usvojen bez mnogo diskusije.

Ali sledeći plutonid koji čeka na zvanično ime, neobično duguljasto telo pod privremenom oznakom (136108) 2003 EL61, izazvaće mnogo više problema.

Naime, IAU uobičajava da razmatra predlog za imenovanje onog tima ili pojedinca koji je izvršio otkriće. Međutim, u ovom slučaju otkriće su prijavila dva tima – Brownov i onaj pod vođstvom José Luisa Ortiza Morena, sa Instituto de Astrofísica de Andalucía pri opservatoriji Sierra Nevada u Španiji.

Ortiz je prijavio otkriće 28. jula 2005., ali su podaci sa servera pokazali da je neko iz njegovog tima imao pristup podacima o otkriću koje je dva dana ranije online objavio Brownov tim, Chad Trujillo, i David Rabinowitz.

Ortiz se kune da je do svog otkrića došao na osnovu slika koje mu je 25. jula doneo jedan student. Izjavio je da je i sam primetio da se sličan objekat pominje u Brownovom izveštaju tih dana, ali da je on otišao na sajt samo da vidi o čemu se zapravo radi i prikupi dodatne informacije.

Ali Brown, koji je još u avgustu 2005. uputio žalbu IAU, javno postavlja pitanje da li bi španski tim zbilja identifikovao "Santu"[5], kako su tada prozvali 2003 EL61, i bez podataka i teleskopskih očitavanja na koje su naleteli na njegovom sajtu.

Oba tima su poslala soje predloge za ime još pre 18 meseci, ali IAU još raspravlja o spornim momentima. "Niko ne zna šta će Komitet odlučiti," izjavio je Mardsen za "New Scientist". "Zato smo i rešavali slučaj Makemakea prvo. To je bio lak zadatak."

[1] Zapravo, to je drugi najsjajniji objekat Kajperovog pojasa, odmah iza Plutona, sa vizuelnom magnitudom od 17, te ga je moguće videti i amaterskim teleskopima.

[2] Make–make je takođe ime i jednog seta kompjuterskih programa u Fortranu; takođe, i jedna pesma Majka Oldfilda sa albuma "Heaven's Open" nosi ovo ime.

[3] Eris je deveti objekat po veličini u Sunčevom sistemu. Procenjen prečnik mu je između 2.400 i 3.000 km, a masu koja je 27% veća od slavnog Plutona. Takođe, ima i jedan mali mesec, Disnomiju, koji se okreće oko njega.

[4] Sa svojim timom je potvrdio postojanje Ortovog oblaka.

[5] Ovaj objekat ima i dva brzorotirajuća meseca, i veliki albedo, što govori o kristalima vodenog leda na površini, što je izuzetak među sličnim objektima.

 

(17.07.2008.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

Potražite

AM Index
 
priključite se