Voyager 2 je proleteo na svega 59 530 km od satelita te je na osnovu snimaka koji su tada nacinjeni mapirano 80% povrsine sa rezolucijom od 5 km ili manje. Na Ganimedu postoji nekoliko razlicitih tipova terena. Primetno tamna podrucja koja su prekrivena vrlo velikim brojem kratera i blagim udubljenjima zauzimaju oko 60%  fotografisane povrsine. Za tamna podrucja se smatra da predstavljaju ostatke najstarije povrsine. Varijeteti u povrsini pokazuju da je evolucija uzela maha u istoriji Ganimeda. Gustina satelita je oko dva puta veca od gustine vode. Povrsinu satelita cini led debljine do 100 km. Ispod ove kore je 400 - 800 km debeo sloj vode ili razmeksanog leda koji verovatno prekriva kameno jezgro.

Voyager 1 je na dovitljiv nacin pokusao da detektuje atmosferu na Ganimedu, promatranjem okultacije jedne zvezde ovim satelitom. Tom prilikom, medjutim, nije zabelezena ni jedna pojava koja bi sugerisala postojanje atmosfere, te ako ona i postoji mora biti izuzetno razredjena - njena gustina bi u tom slucaju bila manja od sto hiljada milionitih delova Zemljine atmosfere.

Ivan Vitjuk