Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.yu
Sateliti

Sadržaj AM

 
Io

Io

Jedan od cetiri Galilejeva satelita planete Jupiter, najblizi planeti. Izrazito je koloritan. Obojen je nijansama crvene, narandzaste i bele boje. Io je neznatno veci od Meseca i najcvrsci je od ostala cetiri velika Jupiterova satelita.

Na fotografijama koje je nacinio Voyager 1 primeceno je osam aktivnih eruptivnih zona. Cetiri meseca kasnije Voyager 2 otkriva  da je sest zona jos uvek aktivno.  Eruptivni centri se pojavljuju kao crne tacke precnika od nekoliko desetina kilometara. Mnoge su okruzene grubim kruznim "haloima", za koje se pretpostavlja da su izbaceni materijal. Temperatura u neposredonj blizini kratera Loki je iznosila 17?C (-146? okolina). Tokovi lave su takodje vidljivi. Obojena povrsina potice od sumpora i cvrstog supmor dioxida (oko 4km debljine). Na njoj ne postoje udarni krateri; svi koji su bili stvoreni u proslosti Io-a su odavno prekriveni materijalom nastalim prilikom erupcija.

Io je jedino telo u Suncevom sistemu, osim Zemlje, na kome su posmatrane vulkanske aktivnosti, iako se pretpostavlja da se slicne aktivnosti odvijaju na Triton-u Enceladus-u, i mozda Veneri. Smatra se da ovakva aktivnost Io-a potice od snaznih plimskih efekata kojima Jupiter utice na satelit.

Io je okruzen veoma retkom atmosferom koja se sastoji od sumpor dioxida, a Jupiterov prsten koji se sastoji od cestica nabijenih elektricnom energijom dodiruje ovu atmosferu.

Ivan Vitjuk e-mail

    Up