Jedan od cetiri velika Galilejeva satelita planete Jupiter. Ovo je najtamniji od Galilejevih satelita, i ima najmanju gustinu, sto ukazuje da se sastoji od velikog postotka leda. Slike sa Voyager-a pokazuju da je povrsina izbombardovana kraterima (koji su prilicno plitki), ali da ima i drugog reljefa. Najistakuntije obelezje je multi-prstenasta struktura koja se naziva Valhala. Ova pojava se sastoji iz centralne svetle zone velike 600 kilometara, okruzene brojnim koncentricnim krugovima u intervalima od po 20 do 100 kilometara. Primeceno je bar jos sedam ovakvih pojava. Povrsinski sloj se sastoji od 200 do 300 kilometara debelih naslaga "prljavog leda". Zatim dolazi oko 1000 km vode ili razmeksanog leda i na kraju kameno jezgro.

Kalisto je geoloski "mrtav" jos od vremena nastanka satelita tako da je danas njegova povrsina najstarija u citavom Suncevom sistemu.

Kalisto je naveci kandidat za prvu posetu buducih astronauta buduci da lezi izvan zone radijacije koju zraci Jupiter.

Ivan Vitjuk