Zašto druga strana Meseca oskudeva morima
U literaturi se mogu naći uglavnom dva objašnjenja problema oskudice mora na drugoj strani Meseca. Po jednom, Zemlja je Mesečev kišobran (ili meteorotibran:o) koji štiti Mesec, tj. njegovu bližu stranu, od udara raznog kamenja koje luta u okolini. (Razume se da druga strana Meseca nije zaštićena te je tokom istorije obilato trpela udare meteorita). Zbog toga navodno na bližoj strani ima manje kratera, a vise mora. Medjutim ova teorija zapravo ne objašnjava zašto na drugoj strani nema mora, već zašto tamo ima više kratera. Ali postoji i druga, ubedljivija teorija.

Naime, u ranoj fazi razvoja Meseca, dok on još bio vreo, teži materijal se koncentrisao u središtu satelita, a lakši je izbijao na površinu. U procesu hladjenja od ovog zadnjeg formirala se kora, ali pod uticajem Zemljine gravitacije kora je nešto tanja na nama bližoj strani. (Centar mase Meseca je pomeren ka Zemlji te se ne poklapa sa geometrijskim centrom Meseca.) A pošto je na bližoj strani kora tanja tu je usled ranih vulkanskih aktrivnosti lava lakše krčila sebi put te je izbijala na površinu i razlivala se po basenima. Na drugoj strani to nije moglo da se desi zbog deblje kore te tamo Mesec oskudeva morima.