mora

Teško je zamisliti veću pustoš od one koja valada na Mesecu. Čitav jedan svet sazdan je od debelih naslaga prašine i razbacanog kamenja. Pustoš strašna, gluva, bez pokreta, mrtva. Mesec je romantičan samo izdaleka i samo  pesničkoj duši.

Sve dok nije pronađen teleskop o izgledu Mesečeve površine samo se nagađalo. Anaksagora je verovao da se reljef Meseca ne razlikuje puno od reljefa naše planete. Sedam vekova kasnije Ptolomej je opet smatrao da o nekakvnom reljefu ne može biti ni govora i da su sva nebeska tela, pa i Mesec, glatke kugle. Ovo mišljenje preuzela je zatim hrišćanska crkva s tim što ga je od pretpostavke podigla na nivao zakona. Mesec je shodno božjoj naravi da sve stvara u savršenstvu imao da bude savršeno gladak i tu polemika nije dolazila u obzir. Ipak neki su sumnjali, na primer Mestlin, Bruno i dr. A onda je izmišljen teleskop i astronomi su sa ushićenjem na Mesecu otkrili - mora. Otkrili su i planine, doline i kratera, ali mora su bila najvažnija.

Bilo je to u XVII veku, u vreme intenzivnog traganja za vanzemaljskim civilizacijama, za životom na drugim mestima u vasioni pa je možda i to doprinelo da astronomi, više iz puste želje no očima, na našem satelitu vide velike vode. Neki su u Mesečevim morima opazili čak i brodove.

Najvažnija Mesečeva mora

[Stavite kursor na sliku da se učita slika sa označenim granicama mora. Ako vaš pretraživač ne podržava ovu "dinamiku" pritisnite ovde da u posebnom ekranu učitate sliku sa granicama mora]

Danas znamo da vode na Mesecu nema i da su njegova mora suvlja od Sahare, ali stara terminologija je sačuvana pa mi i dalje za tamne predele na Mesecu govorimo da su mora. Šta više na površini Meseca uočavamo i zalive, jezera i močvare. A, sledeći analogiju sa terminologijom reljefa Zemlje, svetle Mesečeve predele zovemo kontinentima.

Mora zauzimaju 16,9% od ukupne Mesečeve površine ili 31,2% površine nama bliže Mesečeve strane pošto ih na onoj drugoj gotovo i nema (svega 2,6%). Većinom su kružnog oblika, ili predstavljaju bar deo kruga. Uopšte, kružne formacije dominiraju reljefom našeg satelita. Na obodu kružnih mora ponekad se mogu uočiti delovi prstenastog zida u vidu planinskih venaca. Neka mora imaju i više ovakvih prstenova poređanih jedan za drugim.

Materijal kojim su prekrivena dna mora slabo reflektuje Sunčevu svetlost i zato su mora tamnija od kontinentalnih predela. Baš po ovome se i raspoznaju granice mora i kontinenata s tim što je kod kružnih mora ta graica lako uočljiva dok se kod mora nepravilnog oblika zona prelaza između jednog i drugog materi-jala proteže na nekoliko desetina kilometara.

Dna mora su ispod nivoa kontinenata, u proseku za oko 2 kilometara, ali su kružna mora nešto dublja od mora nepravilnog oblika (i do 4 km od srednjeg nivoa kontinenata). Još po nečemu se mora razlikuju od ostale površine. Reljef na njima ima blaži nagib nego reljef na kontinentima i zatim u morima ima nmogo manje velikih kratera nego na kontinentima (i 30 puta).

Mare Imbrium (More Kiša) >>

A.Z.

(februar 2002.)

[ SADRŽAJ | Selenografija | Prolazne lunarne pojave |
| Mora |  Krateri ]