Krateri na Mesecu: Copernicus

am@astronomija.co.yu

krateri

MESEC

Selenografija

PLP

Mora

Krateri

REČNIK

SADRŽAJ

Astronomi

Rečnik

Copernicus ima strme strane. Dno mu je ravno, posebno severni deo. Sa njega se izdižu tri centralna vrha do 1200 m u visinu.

osmatranje

Najbolje vreme osmatranja: 2 dana nakon prve četvrti i 1 dan posle poslednje četvrti. Preporučuje se refraktor od 50 mm.

Sadržaj AM

Krater Copernicus sa okolinom (veća slika 34 Kb)

Copernicus
Latituda: 9.7°N • Longituda: 20.1°W • Veličina: 107 km

Krtaer Kopernik spada u najlepše kratere na Mesecu. Lepo se uočava na dnu Okeana Bura kada je Sunce iznad njega, pri punom mesecu, zbog razgranate i guste paučine od svetlih zraka koji se pružaju unaokolo.

zraci

Zraci Kopernika nisu tako jasno ocrtani ni tako dugi kao zraci koji izviru iz kratera Tiho. Nisu ni tako pravi. Pružaju se krivudavo, izlomljeni i ispresecani i dobijate utisak da gledate na neku ogromnu i moćnu nervnu ćeliju koja širi svoja nervna vlakna daleko u prostor. Većina zraka dugačka je između 50 i 100 kilometera, mada ih ima koji premašuju i 500 kilometara. Zapadni zraci se čine svetliji i snažniji. Oni kao da obasjavaju krater Kepler. U stvarnosti je i bilo tako. U Keplerovom delu vidi se uticaj Kopernikovog učenja. S druge strane to Keplerovo delo je dokazalo ispravnost osnovne Kopernikove zamisli o položaju planeta.

Ako pažljivo pogledate mežda ćete uspeti da vidite sjajne bele pege tamo gde se zraci Kopernika i Keplera ukrštaju.

krater

Međutim, pravo vreme za posmatranje kratera Kopernik je ono kada ga sunčevi zraci obasjavaju iskosa. Tada se lepo uočava sav reljef kratera i tada on postaje omiljena meta osmatrača. Krater je gotovo pravilnog kružnog oblika, mada ako ga pažljivo osmotrite možete videti da je taj oblik pre pravilan mnogougaonik u kome neki uspevajud da nabroje čak 12 strana. Prsten planina koje čine zid ovog kratera diže se u visinu 900 metara računajući od površine tla oko kratera. Međutim, računajući od dna kratera planine su visoke čak 3760 metara jer se dno nalazi ispod nivoa terena oko kratera. Zidovi kratera su terasasti i posuti manjim kraterima.


Kopernik pri različitom položaju Sunca

Dno kratera je ravno s tim što je severni deo dna ravniji od južnog. Iz centra dna izdiže se više centralnih vrhova. Najviši dostiže 1200 metara.

Krater Kopernik bi se mogao ceo smestiti u Vojvodinu (razdaljina od Subotice do Novog Sada iznosi 100 km).

Okolina kratera Copernicus >>

A.Z.

(mart 2002.)

Nikola Kopernik (Copernicus, Nicolaus) (1473-1543) poljski astronom i jedan od osnivača moderne astronomije.

Za razliku od crkve u središte kosmosa Kopernik je stavio ne Zemlju već Sunce zbog čega se ovaj sistem zove heliocentrični. Kada je Kopernikovo učenje počelo da privlači sve veću paženju drugih naučnika. katolička crkva je (1616. godine) stavila Kopernikovo delo u kome on iznosi svoj poredak nebeskih tala na spisak zabranjenjih knjiga.

Ideju o heliocentričnom sisemu Kopernik je morao dobiti od Aristarha čije učenje nu je bilo poznato.

IME kratera Ime ovom krateru je dao Ričoli, a u vezi toga postoji jedna intriga po kojoj je Ričoli “bacio” Kopernika u Okean Bura pošto se nije slagao sa njegovim heliocentričnim sistemom.
Postoji međutim i druga priča koja se istina retko pominje, a po kojoj je Ričoli intimno simatisao Kopernikovo učenje što iz straha od crkve to nije javno govorio, ali je zato Koperniku posvetio impozantan krater koji dominira celim jednim okeanom.

vrh strane