HOME
am@astronomija.co.yu

   krateri


 

MESEC
Selenografija
PLP
Mora
Krateri
REČNIK
SADRŽAJ
Astronomi
Rečnik

       

osmatranje
Pravo vreme za osmatranje kratera Gassendi je 3. dan nakon prve četvrti ili 2. dan  posle zadnje četvrti. Preporučuje se dogled 10x.

 

Sadržaj AM

 

 

Gassendi
Latituda:  17.6°S   Longituda:  40.1°W    Veličina:   101 km

Veća slika 17 Kb

Gassendi je prostrana ravnica na severnoj obali mora vlage, (Mare Humorum). Oivičena je vencem planina koje na severu dosežu visinu od 1860 metara, dok se na jugu utapaju u more. Dno ovog kratera je ogromno i ravno. Ispresecano je brazdama (Rimae Gassendi). Iz središtu dna izdižu se dve centralne planine koje dosežu visinu od 1200 metara.

Ime krateru dao je Ričoli 1651.

odnosi:
Da krater Gassendi počinje u Subotici drugi kraj bi mu se nalazio u Novom Sadu.

 

Gassendi pri različitom položaju Sunca

Gassendi A
Latituda:  15.3°S   Longituda:  39.5° W    Veličina:   33 km

Venac planina kratera Gassendi na severu prekida krater Gassendi A. To je lep omanji krater čiji prilično strmi zidovi dosežu 3600 metara u visinu. Za njegovo osmatranje potreban vam je refraktor od bar 50 mm.

Severozapadno od kratera Gassendi A nalazi se i Gassendi B.

[1 • 2 ] Okolina kratera Gassendi >

A.Z.

(mart 2002.)

[ SADRŽAJ | Selenografija | Prolazne lunarne pojave |
| Mora |  Krateri ]

 
Pierre Gassendi (1592-1655), fracuski filozof, matematičar i astronom. Bio je pristalica Kopernikove teorije. Vodio je prepisku sa Keplerom i Galilejem. Posmatrao je prelaz Merkura preko Sunca 1631 po Keplerovim proracunima.

 

vrh strane

[ Home | Sadržaj AM | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija ]