Plato
Latituda:   51.6°N  •  Longituda:  9.4°W   •  Veličina:   109 km

Na samoj obali mora kiša, odmah iznad planine Tenerifi, već i običnim dogledom lako ćete uočiti vrlo pravilan, elegantan taman krug. To je velika ravnica okružena planinama. Ove planine pri punom Mesecu vide se kao veoma tanak svetao prsten, gotovo savršeno kružnog oblika. Uopšte, na čitavom Mesecu teško je naći tako pravilno građen veliki krater i po tome on je možda i najlepša tvorevina koja se na našem satelitu uopšte može videti.

Hevel je ovom krateru-ravnici dao ime Veće crno jezero (Lacus Niger Major) i s obzirom na veličinu i tamno dno to je bio korektan naziv. Međutim Ričoli je u skladu sa svojom idejom o nomenklaturi Mesečevih kratera ovaj nazvao Platon. I opet, s obzirom na veličinu, eleganciju i uočljivost ovaj krater je dostojan imena slavnog filozofa.

Ima nešto posebno interesantno u vezi ovog kratera. Suprotno očekivanju, njegovo dno je najtemnije baš kada se Sunce nalazi visoko nad njim, kada ga ono najjače obasjava. Sa zalaskom Sunca ono postaje svetlije. U vreme kada su astronomi grozničavo tražili život u susedstvu naše planete, nastala je teorija da u krateru postoji nekakva oskudna vegetacija koja buja u podne, a vene sa zalaskom Sunca. Da na Mesecu postoji život to bi moglo biti prihvatljivo rešenje.

Međutim, izgleda da se u ovom krateru nešto ipak događa. U njemu je više puta (npr. 1871.) opaženo neobično svetlucanje čiji uzrok još nije objašnjen (prolazne lunarne pojave).

odnosi: Krater Plato na obali Panonskog "mora"

Krter Plato se nalazi u uskom kontinentalnom području koje razdvaja More Hladnoće od Mora Kiša. Ima ravno i vrlo tamno dno, prošarano sa više malih kratera.

	Plato pri različitom položaju Sunca

Okolina kratera Plato >>

A.Z.

(mart 2002.)

[ SADRŽAJ | Selenografija | Prolazne lunarne pojave |
| Mora |  Krateri ]