HOME
am@astronomija.co.yu

   krateri


 

 

MESEC
Selenografija
PLP
Mora
Krateri
REČNIK
SADRŽAJ
Astronomi
Rečnik

 

osmatranje
Pravo vreme za osmatranje ovog kratera je 1 dan nakon prve četvrti ili 1 dan  posle zadnje četvrti. Preporučuje se refraktor od 50 mm.



 

Sadržaj AM

 

 

 

 

Tycho
Latituda: 43.4°S    Longituda: 11.1°W   Veličina: 102 km

Ako pogledate dogledom pun Mesec lako ćete uočiti snežno belu pegu na južnoj Mesečevoj polulopti, oivičenu sivkastim krugom iz koga izviru dugi beli zraci. To je krater Tycho. Ime mu je dao Ričoli po najvećem osmatraču neba do pojave teleskopa, Tiho Braheu.

zraci

Ovi zraci govore da je krater Tiho mlad (star je 100 miliona godina), jer su još uvek dobro očuvani. Nakon udara meteorita o tlo u grandioznoj eksploziji izriveni materijal se rasuo preko celog Mesečevog diska. Najduži zrak (1) koji vidimo prostire se 2600 km na sever. Ne možete ga pratiti celim putem jer je na nekim delovima već izbrisan, ali sasvim dobro ćete videti kako po sredini preseca More Vedrina na severnoj Mesečevoj polulopti. Zrak zatim ide dalje, kroz severni moreuz Mora Vedrine, prolazi kroz Jezero Snova, zatim istočnom obalom Jezera Smrti i gubi se negde na krajnjem istoku Mora Hladnoće. Drugi zrak (2) se pruža na jug-jugozapad i odlazi na drugu stranu satelita. Postavljen je ekscentrično u odnosu na krater, kao tangenta tamnog prstena. Sledeći zrak (3) je jasniji, ide ka severoistoku i nakon 1500 km uliva se u, sudeći po imenu, jedno božansko more. To je More Nektara. Pratićemo još jedan zrak (4). On se pruža severozapadno od kratera i vrlo brzo ulazi u More Oblaka, polazi blizu njegove zapadne obale i pruža se ka krateru Kepler.

krater

Zraci kratera Tiho se polako gube kako im se primiče terminator. Tada Tiho (u centru slike) nije tako uočljiv

Tiho je bez sumnje lep krater, ali svoj kraljevski izgled duguje svojim zracima. Čim se oni pri niskom suncu izgube (tj. kada ih sunce obasjava iskosa) Tiho postaje običan krater poput ostalih iz komšiluka i više ga nije tako lako naći u moru drugih.

Sa svojih 102 kilometra uprečniku Tycho bi mogao ugodno da se smesti u Vojvodinu. Njegovi zidovi su terasasti i visoki su 4850 metara. U sredini karatera, na dosta ravnom dnju, nalazi se centralna planina sa tri vrha. To je planina koja se uzdiže 1600 metara uvis.

Krater Tiho i Vojvodina

Razumljivo, centralni vrh se dobro vidi samo pri kosim sunčevim zracima jer tada dobija senku koja ga izdvaja od pozadine.

Krater Tycho, detalj sa mnogo veće fotografije koju možete da učitate ovde: http://www.lpi.usra.edu/research/
lunar_orbiter/img/4-119H2.jpg

Okolina kratera Tycho >>

A.Z.

(mart 2002.)

[ SADRŽAJ | Selenografija | Prolazne lunarne pojave |
| Mora |  Krateri ]

 
Tycho Brahe (1546-1601)Tycho Brahe (1546-1601) danski astronom, najveći osmatrač predteleskopske ere. Usavršio je svoje merne instrumente toliko da su njegova osmatranja bila i deset puta preciznija od osmatranja ostalih astronoma. 1572. otkrio je supernovu u Kasiopeji.
Tiho je, blago rečeno, bio neobičan čovek. U mladosti je jedno vreme studirao pavo, zatim se bavio alhemijom da bi se konačno sasvim posvetio astrologiji i astronimiji. Kao astrolog bio je na glasu. Dve decenije je proveo u službi cara Frederika II kao njegov tumač sudbine zapisane na nebu i u tome poslu je imao dosta sreće jer su se naka njegova važna  predskazanja obistinila. No konačnu korist od sveg njegovog rada imala je astronimija jer je dobro prorocanje zahtevalo istrajno osmatranje nebeskih tela. U tu svrhu Tiho je od cara dobio ogromna sredstva za izgradnju zvezdarnice - pričalo se tonu zlata. Možda su te priče i pretrane, ali Tiho je zaista skupio dragocenu osmatračku dokumentaciju. U to vreme to su bili najprecizniji i najobimniji podaci o kretanju nebaskih tela.
Me|utim sva Tihoova genijalnost na tome se i završava. On iz sopstvenih podataka nije uspeo da dokuči putanje i zakone kretanja planeta. To će poći za rukom, istina uz mnogo truda, Johanu Kepleru.
Nakon smrti Tiho Brahea rečena dokumentacija je dospela u ruke Keplera i ova transakcija se simbolično vidi i na Mesecu. Onaj zrak iz kratera Tiho što ide na severozapad, kroz more Oblaka, pruža se baš prema krateru Kepler.

vrh strane

Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa
Instrumenti
| Istorija i tradicija  |