|
5. april. 2008. Inženjeri iz Nase su već počeli da testiraju džinovskog robota sa 6 nogu, koji će u budućnosti na sebi moći da nosi čitavu bazu sa ljudskom posadom i s njom da prelazi hiljade kilometara po lunarnoj površini, omogućavajući astronautima da proučavaju mnogo veće površine od ranije predviđenih. U istraživačkim planovima od 2005. godine, NASA je pominjala da nakon povratka ljudi na Mesec do 2020. godine planira da tamo izgradi makar jednu fiksnu kolonijalnu bazu. Ali moguće je da bi izgradnja jednog gargantuanskog robotskog vozila nazvanog ATHLETE (All-Terrain Hex-Legged Extra-Terrestrial Explorer) mogla da im iz osnova promenji planove. Sa svojih 7,5 metara visine i nogama dugim preko 6 metara, ovaj robot nalik kornjači mogao bi lako da na svojim leđima ponese čitavu bazu, zajedno sa prostorijama za boravak astronauta. Čitavu ovu ideju planiraju da sprovedu u delo inženjeri iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon (JPL) iz Pasadene, koji su trenutno zaokupljeni razvojem i testiranjima dva umanjena modela ovih robota. Prema nekim planovima, prostor za boravak astronauta, habitat težak oko 15 tona, mogao bi da bude postavljen na "Atletu" pre njegovog slanja na Mesec u lunarnom lenderu. Time bi NASA rešila jedan od svojih velikih problema – kako istovariti habitat iz lendera, čiji će teretni deo da se nalazi na makar 6 metara od tla, i kako ga smestiti na odgovaarajuću lokaciju. Po mišljenju rukovodioca programa ATHLET, Briana Wilcowa, robotske noge sa točkovima su toliko dugačke, "da će jednostavo izaći i odneti teret gde mu se kaže." Na prstima Robot će moći da bude pokretan ili uz korišćenje solarnih panela koji će postojati za potrebe astronautskog habitata, ili će imati energiju u tzv. gorivim ćelijama (fuel cells). Prema Wilcoxovom scenariju, habitat bi mogao permanentno da se nalazi na leđima "Atlete", koji bi se kretao od mesta do mesta, i jednostavno kleknuo kada se pojavi potreba da se vrata spuste bliže tlu i astronauti izađu napolje.
"Atleta" će u normalnim situacilama da koristi točkove, jer će tako da troši manje energije nego kad hoda, ali ako se pojavi "nezgodan" teren, ili se točkovi zaglave u pesku i prašini, lako će moći da bude pretvoren u kornjaču na nogama. "Ako bi upali u rigolit do članaka, ukočili bi točkove, pretvorili ih u stope, i efikasno izašli na vrhovima prstiju," veselo je izjavio Wilcox novinarima časopisa "New Scientist".
Čak i u vozećem modu, ATHLETE će moći da savladava prilično gadne terene, jer će spretnim ispravljanjem odn. savijanjem nekih nogu moći da se održava u horizontalnom položaju. Tamo gde je dobra podloga, moći će da savladava uspone i do 35°, a tamo gde je klizavije do 25°. Obzirom da postoji opcija hodanja preko većine nepristupačnih terena, robot će moći da koristi točkove manjih dimenzija – kao i manje motore i opremu za upravljanje – manje nego da ima samo opciju voženja. Kao rezultat, ATHLETE će biti za 25% lakši nego "nehodajuće" vozilo sposobno da savladava isti teren, što će svakako biti korisna ušteda ako znamo koliko košta slanje svakog kilograma korisnog tereta na Mesec. Benč pres Ako bude potrbno, ATHLETE će moći da se kreće potpuno autonomno, koristeći softwere sličan onom koji koriste Marsovi roveri "Spirit" i "Opportunity" danas. Ali Wilcoxovo je mišljenje da će astronauti želeti da kontrolišu vozilo veliki deo vremena. Robotom će moći da upravlja i kontrola letenja sa Zemlje, budući da radio–signal tamo i nazad putuje svega 2,5 sekunde, a da je maksimalna brzina robota ne veća od 10 km/h. Stereo kamere koje će biti montirane na ram robota pružaće operatorima odličnu 3D sliku okruženja u svim pravcima. Kao dodatni bonus, ATHLETE će imati opciju da neke od svojih nogu prepravi u specijalizovane alatke, te će moći da podiže, kopa, grabulja, ili nešto slično.
Noge će takođe moći da koristi i kao ruke za dizanje teških predmeta, kao što je već pomenuti modul s ljudskom posadom
Nomadski život NASA je čitavu ideju s robotom shvatila vrlo savesno. O "Atleti" je raspravljano u drugoj, poslednjoj rundi planiranja projekata agencijinog Lunar Architecture Teama, koja je bila prošle godine. Prema studiji nazvanoj LAT–2, naglašeno je da sa robotom tipa ATHLETE satronauti više nebi bili vezani za fiksne baze, već bi mogli da žive nomadski, putujući Mesečevom površinom, praveći privremene kampove tamo gde im se učini da je interesantna lokacija za istraživanje. Tom prilikom bi mogli da koriste još jedno Nasino vozilo, tipa "Chariot"[1], koje bi im pomagalo da istraže okolinu pre nego što odluče gde da stanu i da izaberu sledeću lokaciju. Čak se predviđa da bi bude u isto vreme na Mesecu moglo da nekoliko ATHLETA, sa različitim tipovima baza na leđima, od klasičnih habitata do specijalizovanih laboratorija. Iako bi se kretao brzinom kornjače, ATHLETE bi mogao da prelazi velike razdaljine po Mesečevoj površini. Prosečnom brzinom od samo 5 km/h, on bi za osam dana mogao da prevali 1.000 kilometara, što je značajan deo ako se zna da je obim Meseca oko 11.000 kilometara. Od pola do pola "Najvažnija ekspedicija koju planiramo bila bi ona od jednog pola do drugog, kada bi se spustili na jednom od polova a onda ispitivali regione prema ekvatoru i dalje, prema drugom polu," kaže Wilcox. "Treutno baš radimo na pogonu – motorima, vešanju, gubnjevima – koji će moći da rade 10.000 i više kilometara." NASA planira da do kraja 2008. u severozapadnim američkim pustinjana istestira scenario sa pokretnim bazama. U testiranju će učestvovati ljudi u skafanderima i ATHLETE roboti koji će nositi makete lunarnih stanova preko pustinje. Očekuje se da će za nekoliko godina testiranja, vozila preći preko 500 kilimetara. U martu ove godine, Wilcox je na Konferenciji lunarne i planetne nauke u Hjustonu, u Teksasu, predstavio video snimke prototipa Athlete.
(07.07.2007.) 09.04.2008. Konacno jedna PRAVA ideja u kosmonautici. Imam
lep predosecaj da ce ovi roboti (konacno) doneti toliko ocekivani
napredak u istrazivanju drugih svetova. Da li se razmislja o slanju
jednog takvog Golijata na Mars, sa prvom ljudskom ekspedicijom? Rapaic Rajko
|
NASA angažovala Petoricu veličanstvenih
|