24. mart. 2008.

Kod nas se po ko zna koji put zahuktava predizborna mašinerija koja treba da nas dovede do "boljeg sutra". Rekao bi čovek da smo sve druge stvari već rešili, a sad nam samo treba da odredimo ko će da nas vodi u blagostanje. Kako reče jedan hrvatski disident: "Vaše je da glasate, a naše da vladamo". Druge zemlje su to ili već rešile, ili i ne primećuju da propadaju u sve veće beznađe.

Bar se meni to tako priviđa ... Evo jednog od bezbroj primera:

Prema mišljenju nekih političara američkom Senatu, zbog smanjivanja budžeta koje ih čeka u ovoj godini, NASA će morati da se suoči ne samo sa prekidanjem određenih naučnih misija koje su trenutno u toku, već i sa odustajanjem od planiranja nekih novih.

Bela Kuća je za agencijske naučne programe u 2009. spremna da izdvoji $4,4 milijarde – što je za $264,7 miliona manje nego za istu stavku prošle godine[1].

Na pre deset dana održanom glavnom sastanku Svemirskog i aeronautičkog potkomiteta, članovi su izrazili veliku zabrinutost kako će NASA sa tako smanjenim budžetom izvršavati planirane zadatke.

"NASA je organizacija koja se uvek trudi da sa što manje sretstava uradi što više," izjavio je uvaženi član podkomiteta Tom Feeney.

Na održanom sastanku, članovi potkomiteta su od zvaničnika NASA zahtevali da se izjasne da li su u stanju da izvrše svoje glavne i najambicioznije programe, kao što su misija ka spoljnim delovima solarnog sistema lansirana s Meseca i dugoočekivana misija Mars Sample Return (MSR).

Jedan od programa koji će do 2012. godine ostati bez $918 miliona je Nasin visokoprofilni Mars Exploration Program, čija se dva rovera trenutno vredno kotrljaju Marsovom površinom.

Stezanje kaiša

NASA je imala u planu da 2013. i 2016. pošalje ka Marsu nove misije, kao i da najkasnije do 2020. godine u saradnji sa međunarodnim partnerima konačno ostvari misiju donošenja uzoraka sa Crvene planete. Međutim, članovi podkomiteta su zabrinuti da smanjenjem budžeta NASA neće biti u stanju da ostvari sve svoje zacrtane zamisli.

Steven Squyres, stručni upravnik misija Marsovih rovera, obavestio je komitet da program Marsovog istraživanja ima "velike probleme". Po njemu, jedini način da misija MSR ostane u rasporedu je da ne poleti pre druge dve misije. Ako sve tri misije budu planirane u isto vreme, Squyers smatra da će misija MSR morati da bude otkazana. "To je moj predlog," izjavio je on.

S druge strane Alan Stern, Nasin čovek u Upravnom odboru naučnih misija, veruje da bi sve misije mogle da idu prema utvrđenom planu, ali da bi ranije ambicije trebalo možda malo zauzdati što bi ostavilo dovoljno para za MSR misiju.

Smanjivanjem davanja za perjaničke misije kao što je MSR, Feeney kaže "da to ne bi trebalo da se odrazi na manje ali s naučne tačke gledanja vrlo važne misije." Webb Space Telescop.

"To je kao da kradeš od Petra a daješ Pavlu," kaže predsedavajući komiteta Mark Udall. "Vrlo sam zabrinut da takav pristup neće biti opravdan odn. kredibilan."

Klimatske promene

Uprkos utanjenom budžetu, NASA je i do sada "radila dobro sa onim što ima", posvedočio je Lennard Fisk, šef Saveta za svemirske studije na američkom Odbori za nacionalna istraživanja.

Stern je izjavio da je dobra novost da je budžet za 2009. odobrio veća sredstva za razna istraživanja i analize i robotizovane misije ka Mesecu, što će otpočeti sa $3 milijarde teškom misijom ka spoljnjim planetama.

To će takođe dovesti i do povećavanja saradnje NASA sa određenim misijama vezanim za naučna istraživanja Zemlje, za koje Berrien Moore III, podpredsednica Nasinog otseka za zemaljska istraživanja, kaže da su krucijalna za svet suočen sa "značajnim izazovima u okruženju", kao što su nestašica pitke vode, opadanje u ribarstvu i klimatske promene.

Da bi se izborio sa novim promenama u Nasinom budžetu, Stern je obećao da će agencija posvetiti veću pažnju međunarodnoj saradnji i iskusnim istraživačkim timovima i direktorima koji će održavati programe unutar zacrtanog budžeta, a da će vreme "prekoračenja rokova pre biti retkost neko ustaljena rutina".

  

Potražite AM Index