Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Kalendar kroz istoriju Molim te objasni mi Popust

11.5.2007.

Juče, u četvrtak 10, maja, NASA je svečano otkrila model velikog svemirskog teleskopa koji u junu 2013. godine treba da zameni ostarelog Habla, i pomogne naučnicima u posmatranju formacija prvih galaksija nastalih još u osvit univerzuma.

Kada bude završen, ovaj infracrveni teleskop koji je na početku nazivan Next Generation Space Telescope (ili NGST), biće težak oko 6.200 kg. Mnogo se očekuje od njegovih 18 berilijumskih ogledala, jer im je žižina daljina 131,4 metra. Teleskop će se nalaziti u L2 Lagranžovoj tački, osiguravajući time da se i Sunce i Zemlja uvek nalaze u istom relativnom položaju, što će omogućiti funkcionisanje "suncobrana", čiji je zadatak da čuvaju osetljive uređaje od infracrvenog zračenja Sunca, Zemlje i Meseca.

Američka Agencija za aeronautička i svemirska istraživanja je u vašingtonskom gradskom parku "National Mall", ispred Nacionalnog muzeja za kosmos, postavila maketu James Webbovog svemirskog teleskopa (JWST) u prirodnoj veličini, za koga se naučnici nadaju da će moći da uhvati prve zvezde nastale nakon Velikog praska, kao i udaljene solarne sisteme pogodne za nastanak života.

O ovom teleskopu i brojnim problemima koje su njegovi konstruktori i NASA imali i sa vladom Sjedinjenih država a bogme i međusobno, već sam pisao prošle godine. Čitav projekat je nastao kao posledica zajedničkog truda američke (NASA), evropske (ESA) i kanadske (CSA) svemirske agencije, i po planu bi trebao da obezbedi teleskop tri puta veći od Hablovog svemirskog teleskopa, sa hacetnim heksagonalnim ogledalom prečnika 6,5 metara (21,3 stope) i petoslojnim zaštitnicima od Sunca, veličine teniskog terena.

Uključivši 10 potpuno novih tehnologija, gradnja uređaja je započela u kompaniji "Northtrop Grumman Corp." [1] Biće ugrađena i specijalna infracrvena kamera i precizni spektrometar, koji će se čuvati na ekstremno niskoj temperaturi da bi sačuvao optimalne performanse. Očekuje se da će teleskop biti u funkciji najmanje 10 godina.

Lansiran pre 17 godina, HST je uneo revoluciju u proučavanju kosmosa, poslavši bezbroj fenomenalnih fotografija neizobličenih distorzijom Zemljine atmosfere.

Okrećući se oko Zemlje na visini od oko 600 km, Habl omogućava naučnicima da bolje odrede starost i poreklo vasione, da posmatraju udaljene supernove, i da otkriju i proučavaju tela unutar i van Sunčevog sistema.

Obzirom da Habl može da posmatra objekte nastale samo nekih milijardu godina nakon Velikog praska, novi teleskop će ogledalima koja hvataju 6 puta više svetlosti od prethodnika omogućiti još dublji pogled u istoriju vasione.

"Da bismo gledali još dalje u kosmos, u vreme samog njegovog rađanja, očigledno je da nam treba veći teleskop", kazao je Edward Weiler, upravnik NASA–inog "Goddard Space Flight Centera".

Habl je, zajedno sa svemirskim teleskopima "Chandra" i "Spitzer", pokazao da kosmos krije mnoge misterije, ali oni sami nisu dovoljni da bismo ih razrešili, kaže Matt Mountain, direktor "Space Telescope Science Instituta" kraj Vašingtona.

"Još uvek ne možemo da prodremo u vreme kada su nastajale prve galaksije", kaže Mountain. Takođe, on je mišljenja da teleskopi koje sada koristimo nikada neće moći da nam pruže validne odgovore o crnim rupama ili enigmatičnoj tamnoj materiji.

James Webbov teleskop, koji će koštati $4,5 mld. (ipak pogledaj tekst koji sam ranije pomenuo), biće 2013. godine postavljen na moćnu evropsku raketu "Ariane 5", i biti izbačen na 1,5 miliona kilometara od Zemlje.

U tom cilju, NASA planira da sledeće godine lansira jedan šatl sa ciljem da apgrejduje i osposobi Habl da bi ovaj uspešno radio sve do 2013. godine.

Bez toga, teleskop bi se sigurno ugasio 2009. ili još ranije, uskraćujući tako naučnicima iz čitavog sveta fotografije koje ća im poomoći da bolje razumeju kosmos oko nas.

(11.05.2007.)

vrh

priključite se

Da li će sledeća velika stvar biti dovoljno velika?