|
Kada su se nedavno susreli sa brojnim uticajnim ministrima članica Evropske zajednice, čelnici Evropske svemirske agencije (ESA) očajnički su tražili nekoga ko će da se zauzme za njihova budžetska sredstva tokom sledećih pet godina. Ako se ne izbore za značajna povećanja, svemirski istraživači se plaše da će mnoge uspešno planirane misije morati jednostavno da budu napuštene.
"Svakodnevno se borimo da održimo kontrolu nad budžetom," žali se dr Marcello Coradini, koordinator svih misija u solarnom sistemu u glavnom štabu ESA u Parizu. Povećanje troškova naučnih misija je u ovoj deceniji sa planiranih €300 miliona ($360 mil.) naraslo na €400 miliona. Ako novacem koji im bude dodeljen ne budu u stanju da umanje pritisak na finansiranje brojnih programa, naučnici upozoravaju da će redukovanja biti nemoguća bez ugrožavanja već predviđenih naučnih rezultata. Zvaničnici agencije upozoravaju da će, ukoliko budu prinuđeni da apsorbuju nedostatak para – otprilike jednogodišnje troškove – to uzrokovati otkazivanja mnogih projekata i nemogućnost startovanja novih. Situacija je toliko alarmantna da je počelo sa špekulacijama da će misija ka Merkuru, "BepiColombo", planirana za 2013, možda morati da bude stornirana. "To predstavlja crne oblake na horizontu," kaže Karl–Heinz Glassmeier, direktor jednog od istraživačkih timova vezanih za tu letilicu. Nakon što je donešena odluka da je početni projekat ove letilice prekomplikovan, nervi svih, uključujući i ljude iz "Japan Aerospace Exploration Agency" koji takođe učestvuju u planiranju, su bili zategnuti do pucanja. Kada se činilo da je ovaj problem ipak rešen, zvanična procena da će čitava misija koštati negde između €600 i €650 miliona još uvek je bila oko €100 miliona iznad dozvoljene crte. Naučnici i istraživači koji rade u sklopu "BebiColombo" projekta nisu jedini koji se sekiraju. "Svi smo naoštrili kandže," izjavio je Richard Harrison sa "Rutherford Appleton Laboratory" kraj Oksforda, koji radi na misiji "Solar Orbiter" [1] , planiranoj za maj 2013. godine. "Ako pogledate spisak odobrenih misija, 'Solar Orbiter' je bukvalno poslednji na njoj. Normalno je da se zbog toga osećamo povređeni." Razlozi zbog kojih su svemirski programi u Evropi upali u finansijsku krizu su dvojaki. Kao prvo, razlog je još uvek dugi oporavak od prekoračenja misija "Herschel–Plank", što je nateralo agenciju da 2003. godine otkaže misiju za lov na ekstrasolarne planete, svemirski teleskop "Eddington". Heršelova infracrvena opservatorija [2] i Plankov satelit koji će da meri i mapira amplitude kosmičkog pozadinskog zračenja, a koji su planirani da zajedno budu lansirani 2007. godine, prekoračili su budžet za €178.000.000. "Bio je to snažan udarac za nas," kaže naučni direktor ESA David Southwood. Podseća da je agencija bila primorana da stegne kajš zbog misija čije cene su spiralno rasle i da možda zauvek otkaže misije koje nisu u stanju da se uklope u planirani budžet. "Sada smo svi postali mnogo oprezniji i tvrđi," naglašava direktor. Drugi faktor predstavljaju prilozi zemalja koje učestvuju u naučnim programima, kojima se inače namiče 12% ukupnog budžeta ESA–e, a koji su obavezni, tako da svi članovi moraju da jednoglasno odobre svako povećanje troškova. Od sredine devedesetih godina, ta davanja su umanjena za najmanje 20%, na šta je uticala i snažna inflacija i rast svih troškova u tom periodu. Pošto ni naučnici ni zvaničnici agencije nisu optimistični da će se nešto promeniti ove godine, moralo je hitno da se urgira kod brojnih ministarstava da se problemi ne bi reflektovali i na trenutne uspešne programe. Agencija poseduje 16 operativnih letilica i može da se pohvali značajnim uspesima koje su ostvarili "Mars Express" i "Huygens", koji se prošle godine meko spustio na Saturnov mesec Titan i poslao obilje podataka i slika. "Ako uradimo nešto jako loše, znamo da možemo biti finansijski kažnjeni," zabrinuto je izjavio Coradini. "Ali kako je uopšte moguće biti uspešniji nego što smo to mi sada?" On i drugi zvaničnici traže od ministarstava Evropske zajednice svake godine povećanje od 2,5%, što predstavlja dodatnih oko €100 miliona za period od 2007. do 2011. I to bi moglo biti premalo, ali Coradini je optimista: "Ako bi dobili predloženi iznos para, ubeđen sam da ne samo da bi videli svetlo na kraju tunela, već bi mogli i da konačno izađemo iz njega."
(26.08.2006.)
|
Venera Express - lansirana letelica koja treba do otkrije neke tajne susedne planete VENUS EXPRESS – PRVIH STO DANA VENERA-EKSPRES" HITA KA NOVIM OTKRIĆIMA
|
