|
REZULTATI
Prolazak Kasinija pored Titana na udaljenosti od 1176 km od njegove površine završen je izuzetno uspešno. Ovo je tek drugi blizak susret sa nekim Saturnovim satelitom. Prikupljeno je 3.5 Gigabita (437 Megabajta) podataka, načinjeno oko 500 slika i po prvi put korišćen je radar za detaljno mapiranje površine. Da li će podaci uspešno biti primljeni na Zemlji veoma je zavisilo od vremenskih uslova u Španiji gde se nalazi deo kompleksa velikih antena (Deep Space Network). Prognoza je govorila da će te noći biti oblačno uz blagu kišu. Svako pogoršanje vremena sa jakim vetrom i pljuskom bi značajno smanjilo količinu podataka primljenih iz Saturnovog sistema. Vremenske prilike su mogle da upropaste skoro sve naučne podatke prikupljene tokom prolaska pored Titana. Srećom, prognoza se obistinila i sve je prošlo kako treba. Čemu ovakav rizik? Zašto biti prepušten na milost i/ili nemilost vremenu? U ovakvim situacijama, kada je Kasini u unutrašnjem delu Saturnovog sistema, blizu satelita, prstenu i samoj planeti, aktivnosti se povećavaju, instrumenti su prezauzeti a ciljevi su brojni. Letelica dnevno ima 9 sati da pošalje sve podatke koje je sakupila u toku tog dana. Nakon komunikacije sa Zemljom podaci se brišu i snimaju novi. Ovaj susret sa Titanom služi na neki način i kao prethodnica spuštanja Hajgensa na površinu 14. januara 2005. godine. Od izuzetne važnosti su bila merenja atmosfere, njenog sastava, gustine i ostalih osobina važnih za spuštanje sonde. Instrument Jonski i neutralni maseni spektrometar je podrobno analizirao gornje slojeve atmosfere Titana. U zavisnosti od dobijenih rezultata znaćemo da li je potrebno korigovati nešto u Hajgens misiji. Ako rezultati pokažu da je svako dalje približavanje Kasinija Titanu opasno putanja letelice će se promeniti tako da Kasini narednih godina ne priđe na samo 950 km od površine kako je bilo predviđeno. Da sve ne prođe savršeno pobrinuo se instrument CIRS (infracrveni spektrometar) koji je snimio gomilu ničega a imao je za cilj da analizira gustinu atmosfere i proveri ispravnost i svrsishodnost otvaranja padobrana Hajgensa na zadatoj visini. Poslednje informacije govore da je instrument resetovan i popravljen. Sve može da bude, ali ništa ne mora da znači Kako se i očekivalo, i jedino što je izvesno u ovom trenutku jeste činjenica da je Titan jedinstven i da se ne može u celosti porediti ni sa jednim objektom u Sunčevom sistemu. Međutim, to ne znači da je totalno drugačiji od drugih. Ipak smo mi jedna porodica. Tako na primer, neke formacije nastale vetrom istovetne su kao i na Marsu. Atmosfera Titana se okreće brži od rotacije samog tela, kao na Veneri. Pritisak atmosfere pri površini je nešto veći nego na Zemlji. Naravno, sama pomisao da Titan poseduje hemiju koja nije život, ali čini sastavne blokove života nas natera da vidimo ono što želimo a čega zapravo nema. Ili možda ima. Prve slike počele su da pristižu 27. oktobra oko 03:30 po našem vremenu i nedvosmisleno su pokazivale veliki kontrast na površini meseca. U nedostatku insformacija tvrdnja da su tamne oblasti jezera i/ili mora ugljovodonika podjenako je relevantna kao i tvrdnja da nisu. Otkrića do kojih je došao Kasini su brojna, ali mnoga pitanja su još uvek bez odgovora. Evo šta je najviše iznenadilo naučnike:
"Vidimo stvari koje, iskreno, teško možemo da objasnimo", kaže Robert Brown, planetarni naučnik sa Univerziteta Arizone koji rukovodi Kasinijevim Vizuelnim spektormetrom i kamerom (VIMS). "Uz pomoć informacija koje su prikupili ostali instrumenti pokušaćemo da razumemo ono što mi vidimo. Zaista je misteriozno.", kaže Brown. "Na ostalim čvrstim telima primetite ono što razumete. Krateri, i ostale geološke formacije. Titanova površina je relativno glatka." Dakle, Titan je živ. Za astrobiloge to je očaravajuća vest. Ali, kakvi geološki procesi su na delu? Šta je to što je Titan tako izglačalo? Dolazak Zvaničan početak kampanje prolaska pored Titana bio je 20. oktobar kada je Kasiniju naređeno da započne sekvencu pod nazivom S05 koja će rukovoditi naučnim istraživanjima u narednom periodu. Manevar korekcije orbite (OTM-4) je uspešno izvršen 23. oktobra i trajao je 7 minuta i 47 sekundi. Ovim manevrom osiguran je prolazak Kasinija na predviđenom rastojanju od Titana. Već na udaljenosti od oko milion kilometara kamera je na svakih 15 minuta počela da slikala disk Titana sa ciljem dobijanja filma prilaska ovom mesecu. Ovakvi filmovi prosto teraju ljude da zavole astronomiju. Malo ko ostaje ravnodušan. Setimo se Vojažera jedan i dva i njihovih snimaka približavanja Jupiteru i Saturnu.
Dole, na južnom polu, oblaci metana su se stvarali, spajali, kretali i nestajali. Rotacija Titana je lako uočljiva. Maglina na ivici diska takođe. Obrisi površine jasno su vidljivi, ali samo kroz infracrveni filter. Za ostale talasne dužine površina je skrivena.
U kontrolnom centru JPL-a očarani su onim što vide na ekranu. "Od ovakvih stvari se prave posteri", kaže Alfred S. McEwen, član Kasinijevog tima koji rukovodi kamerom. Prolazak Kako je Titan postajao sve veći na nebu Kasinija tako je i kamera šetala levo-desno, gore-dole, da bi mapirala regione koji se nalaze ispred nje. Osvetljenje je bilo odlično, sunčevi zraci stizali su direktno iza letelice. Dobijen je mozaik celog diska i to u četiri boje. U trenutku najmanje udaljenosti od Titana Kasini je projurio brzinom od čak 6.1 kilometara u sekundi.
Brzina se povećavala a udaljenost između letelice i Titana vrtoglavo smanjivala. Slikani su određeni delovi na dnevnoj strani a rezolucija je postajala sve bolja i bolja. Poslednja slika snimljena je sa rastojanja od 3900 km što je garantovalo teoretsku vrednost rezolucije od 28 metara po pikselu. Drugim rečima, pri takvoj rezoluciji objekti tipa zgrada, stadiona i hala bi bez problema bili vidljivi. Naravno, na Zemlji.
Ispostavilo se da su slike snimane sa udaljenosti većoj od 80 000 km mnogo bolje i bogatije detaljima nego one uslikane sa male razdaljine. Kod bilo kog čvrstog nebeskog tela slike rezolucije manje od 10 metara su spekatakularne i privlače najviše pažnje, kako naučnika tako i šire javnosti. Pokazalo se da nema smisla slikati Titan sa tako malog rastojanja. Uvideli smo krajnje domete uskougaone kamere kada je ovaj satelit u pitanju. A možda i nismo. Sledeći prolasci pokraj Titana uz drugačije osvetljenje mogu doprineti boljim fotografijama. Najviše se očekivalo od RADAR eksperimenta, odnosno mapiranja površine putem radio signala. Kada je letelica prišla najbliže Titanu velika antena se okrenula ka njemu i počela osluškivanje satelita. Mapirano je oko 1 % površine, od toga jedan deo u veoma visokoj rezoluciji. Do 2008. godine imaćemo poznatih 25 % Titanove površine tvrde u Kasini timu.
Izuzetno zanimljivi i na sreću nedvosmisleni rezultati su nam stigli sa Radar instrumenta koji ima još i funkciju altimetra, odnosno merenja relativnih visina na površini Titana. Podaci pokazuju promenu u visini od samo 150 metara na dužini od 400 kilometara što ukazuje na izuzetnu ravnoću posmatranog regiona.
Optički i infracrveni spektrometar (VIMS) nam je obezbedio najdetaljniju sliku površine Titana. Ovaj instrument, između ostalog ima važnu ulogu u određivanju hemijskog sastava atmosfere Saturna, prstenova i površina satelita.
Informacije prikupljene ostalim instrumentima se obrađuju. Rezultati će biti objavljeni narednih nedelja i meseci. Sledeći randevu Kasinija i Titana je 13. decembra na razdaljini od 2358 kilometara.
Zvanična prezentacija Kasini-Hajgens misije: http://saturn.jpl.nasa.gov/ (novembar 2004.)
|
