|
1. mart. 2008.
Čuo si za onu staru novinarsku mantru: "Nije vest da je pas ujeo čoveka, već da je čovek ujeo psa!"? Tako i ovo: Nije vest da su Amerikanci bombardovali Bagdad ili Kabul, al' je vest da se spremaju da bombarduju – Mesec!!! Kao i uvek, imaju opravdanje ... Svoje. Ovog puta, kažu da će nakon zakucavanja dve letilice u Mesečev južni pol dobiti odgovor na pitanje koje njih muči – da li se tamo nalazi sakrivena voda, u vidu vodenog leda. Iako mnogi sa neodobravanjem gledaju na ovaj atak Zemljana na susedni svet (a da smo mi to predložili, optužili bi nas za hegemonizam i Veliku Srbiju), istorija NASA pokazuje da su mnoge slične misije bile od velike koristi. Naučne. "Čini mi se da su ljudi nepoverljivi prema ovom projektu jer im se sve to čini nasilno ili čak surovo, ali to je vrlo ekonomično," mrtav–'ladan je izjavio Tony Colaprete, glavni čovek ove misije u Nasinom "Ames Research Centeru" u Moffet Fieldu, u Kaliforniji, i svima nam objasnio kako funkcioniše njihov sistem. Pre nego što se Nasina prethodna lunarna misija, "Lunar Prospector" srušila u jedan krater na južnom polu, otkrila je tamo velike količine vodonika. Sada se planira da će mnogo veća misija "Lunar Crater and Observation Sensing Satellite" (LCROSS), planirana za februar sledeće godine, uspeti da otkrije da li je makar deo tog vodonika (ili jedinjenja koja ga sadrže) zarobljen tamo u vidu zaleđene vode. To bi moglo biti jako zgodno za buduću kolonizaciju Meseca. LCROSS će se kao "sekundarni teret" nalaziti prikačen za "Lunar Reconnaissance Orbiter" (LRO) koji raketom "Atlas 5" opremljenom gornjim stepenom tipa "Centaur" treba da bude lansiran 28. oktobra ove godine. Nakon 4 dana leta, koliko će trebati LRO da stigne do Meseca, LCROSS će sledeća 3 meseca da kruži i čeka pogodnu poziciju za gađanje jadnog Meseca. Ulogu bombe izigravaće iskorišćeni "Centaur" stepen, težak oko dve tone, koji će poleteti brzinom od skoro 10.000 km/h. Kada tresne, napraviće krater veliko poput trećine Zvezdine "Marakane" i dubok oko 5 metara. Tom prilikom, iz novonastalog kratera dići će se toliko materijali da bi moglo da se napuni 10 spejs šatlova, i dostići će visinu od preko 55 kilometara! Mali prateći satelit ("Shepharding Spacecraft") pratiće nastajanje "Kentaurovog" kratera i proleteće kroz nastali oblak. Na njemu će se nalaziti mali svetlosni fotometar i kamera, kao i 4 infracrvene kamere, koji će ispitivati Mesečevu prašinu i poslati rezultate na Zemlju, a onda će se nekih 4 minuta kasnije i on sam zabiti u Mesec, stvorivši drugi krater. Zemaljski i orbitalni teleskopi pomno će pratiti LCROSS udare, i različitim instrunemtima pokušati da detektuju prisustvo vode (leda i pare), ugljovodonika i hidratnih materijala u nastalim oblacima prašine. "Ovakav pristup nošenja dodatnog tereta predstavlja novi način poslovanja za centar i agenciju uopšte," izjavio je Daniel Andrews, projektni menadžer LCROSS u "Ames Centru". "Misija LCROSS će prvenstveno biti opremljena commercial–off–shelf (jako jeftinim) instrumentima, i imaće za cilj ubrzavanje razvojnog rasporeda i smanjivanje troškova." Udenuti se u planiranih $79 miliona je za čelnike misije LCROSS kao "pokušati kolima da stigleš do San Franciska, a niko ne zna gde je mapa," izjavio je Colaprete. On i njegovi naučnici se nadaju da će moći da iskoriste osmatranja sa LRO i japanskog lunarnog orbitera "Kaguya" ("SELENE") da naprave mape kratera prenego što LCROSS krene ka površini. "Niko do sada nije posetio Mesečeve polove. Tamo se nalaze vrlo retki krateri – slični onima na Merkuru – gde Sunčevi zraci nikada ne osvetljavaju dna," kaže Colaprete. Da bi saznali više o njima, koriste se i snažni radari sa Zemlje. Kaka bude krenuo, LCROSS će morati da pogodi metu veliku 30 km sa tolerancijom od samo 100 metara. Naučnici bi voleli da bombe pogode mekano, ravno tlo, bez velikog stenja, koje bi idealno podiglo prašinu van kraterskih senki i izložilo je sunčevim zracima, što bi omogućilo kamerama LRO i teleskopima sa Zemlje da vide rezultate. "Da bi razumeli šta se nalazi u unutrašnjosti tih kratera, moramo da izučimo fosilne podatke ranog solarnog sistema i Zemlje od pre 3 milijarde godina," izjavio je Colaprete. Za sada, moguće mete LCROSS misije su krateri Faustini i Shoemaker, za koje Colaprete kaže da su "fantastične vremenske kapsule" stare između 3 i 3,5 milijardi godina. Stručne procene su da ima oko 90% šansi da LCROSS impaktori pronađu neke forne vodonika na polovima. "Mi smo spremni da pošaljemo ili neki lunarni rover ili da ponovo bombardujemo Mesec da bi postigli cilj." izjavio je Colaprete. Interesantno je da su na ovako brutalnim metodama u nauci Ameri i ranije bili skloni. Sonda "Deep Impact" je ušla u istoriju kada se 2005. obrušila na kometu Tempel 1. Pominjani "Lunar Prospector" je 1999. pogodio Mesec, a onda je i Evropska agencija 2006. isto uradila sa satelitom "Smart 1". "Ovo je odličan metod za početna istraživanja, jer je relativno jeftino i niskog stepena rizika," kaže Colaprete, upoređujući "svoju" misiju sa sličnim na Zemlji, kada se koriste brda dinamita za rudnike zlata ili neke druge rude. Naučnici razmatraju slične misije i za istraživanja asteroida i Marsa.
(01.03.2008.)
|
MESEC - nastanak, razvoj, kretanje, brzina, smer... Selenografija - o reljefu, Mesečevim morima, kraterima.... detaljno o pojedinim kraterima... ************* |
