Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
Astronautika
 

Sadržaj AM

 
astronautika
Plastičari na Mesecu

 

Vaši komentari

Dipl. ing. Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

17. mart. 2008.

Pored Beograda ima grad koji se zove Pazova. Zapravo, dva naselja, Stara i Nova Pazova. Ako ti trebaju dobri plastičari, svi će da te upute u Pazovu; ako ti trebaju limari – opet idi u Pazovu. Divota jedna, jer privatnici dobro rade i biznis cveta. To se vidi po kućama koje su u poslednoj deceniji sagrađene i voznom parku koji se nalazi ispred njih.

Zato me je žacnula vest da su tamo neki američki privatnici rešili da prošire svoj biznis. Ali ne na druge gradove, nego hoće bre i u kosmos! Svašta! Pa za koga to rade? I još hoće na Mesec ... e da hoće tamo i da im i plaćaju.

Reših zato da to malo istražim i vidim šta su sad smislili ti pametnjakovići. Radi se o "Odyssey Moon Limited" (OML).

OML je privatno komercijalno lunarno preduzeće (baš tako piše), koje ima za cilj da ponudi usluge i proizvode na Mesecu koji će pomoći čovečanstvu u njegovom nastojanju da se vrati na Mesec.

"Odyssey Moon" ima nameru da tokom sledeće decenije na Mesec pošalje čitavu seriju malih robotizovanih letilica koje treba da pomognu nauci, istraživanju i trgovini. (Pazi ovo poslednje! Pući će, jer gore nema prodavnica.) Krajem decembra 2007. godine ova kompanija je postala prvi zvanični učesnik u velikoj trci "Google Lunar X PRIZE"[1]. Tom prilikom je i javljeno da će radovi na dizajnu misije otpočeti u biroima prvog ugovarača, "MDA Space Mission" iz Kanade.

Misija za koju svi (njihovi) okupljeni privatnici misle da će probiti led, biće lunarni lender "MoonOne" (M–1), za koji se očekuje da će krenuti na zadatak u julu 2011. godine. Taj lender će biti u stanju da na Mesečevu površinu odnese od 15 do 25 kilograma korisnog tereta. OML ima nameru da u inicijalnoj misiji M–1 ponudi zainteresovanoj međunarodnoj zajednici korisni prostor za naučni ili tehnološki teret.

To bi bila odlična šansa vladama, univerzitetima i komercijalnim interesentima da uz pomoć serije "Odyssey Moon" misija jeftino, brzo i često stižu na Mesec (u orbitu ili površinu). Inauguracioni let M–1 bi mogao da posluži kao prototip za korišćenje korisnog prostora u sledećim sličnim komercijalnim misijama.

"Odyssey Moon" M–1 će se razvijati oko uslova koji su već postavljeni, a to su:

·         Sletanje negde u ekvatorijalnom regionu, s potencijalnim fokusom na Rima Bode, Sulpicius Gallus[2] ili druge Mesečeve regije u kojima su uočeni tamni depoziti.

·         Jedna lenderska platforma koja će imati horizontalnu mobilnost od najmanje 500 metara, potencijalno sa roverom.

·         Operativnost tokom jednog lunarnog dana, sa potencijalnim uključivanjem operacija tokom terminatora (izlazak odn. zalazak Sunca).

Zahtevi za pribavljanje detaljnijih informacija o navedenoj misiji su počeli da pristižu od 11. marta ove godine (PFO-M1@odysseymoon.com), na 39. Konferenciji lunarnog i planetnog istraživanja (LPSC) koja se ove godine održava u Hjustonu, u državi Teksas. Očekuje se da će svi zainteresovani dobiti odgovore imejlom do 12. aprila 2008.

Kada najkasnije do juna 2008. budu konstatovali ko će i kakav korisni teret da ponudi, planeri misije će pokušati da se uklope u neke okvire koje su ranije zacrtali:

·         Odlučiti do septembara 2008. ko će biti glavni vođa misije.

·         Početkom 2009. odrediti koji će korisni teret biti odabran u koordinaciji sa zainteresovanim sponzorima.

·         Do sredine 2010. doneti korisni teret radi integracije sa lenderom M–1 misije.

·         Predviđeno lansiranje "Odyssey Moon M–1! misije je za kraj juna 2011. godine. 

 Kliknite na ilustraciju  
spustanje.jpg (118707 bytes)

Ovako američki privatnici zamišljaju svoj projekat za spuštanje na Mesec.

plastiocari.jpg (52515 bytes)
buduci.jpg (96716 bytes)

Budući plastičari gledaju postojeće planove i makete za let na Mesec

 

[1] Ovde se radi o fondaciji osnovanoj prošle godine koju potpomaže "Google". Osnovao ju je dr Piter H. Diamandis (1961), i nudi $30 miliona onoj nevladinoj organizaciji koja prva sleti roverom na Mesec, pređe najmanje 500 metara i vrati uzorke na Zemlju. Ova fondacija je 2004. već platila nagradu od $10 miliona za prvi let privatnika u svemir.

[2] Gaj Sulpikus Galus je bio rimski general, državnik i orator iz II veka naše ere. Voleo je i astronomiju i bavio se njome, o čemu je svedočio i istoričar Plinije. Jedan mali krater prečnika 12 km i dubine 2,2 km nosi njegovo ime

(05.04.2008.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

Potražite

AM Index
 
priključite se

GODINE MESECA

Ameri bombarduju Mesec!