- Predrag Boksic Crne rupe
Dilatacija vremena
Vec je bilo reci o usporavanju vremena u gravitacionom polju. Kod crnih rupa postoje specificnosti vezane za postojanje singulariteta i horizonta događaja. Cinjenica je da se stari sporije u gravitacionom polju. Ovaj efekat dostize kulminaciju na horizontu događaja crne rupe gde vreme staje potpuno. Po prolasku kroz horizont događaja vreme ponovo protice (razlicito je od nule). Sa spoljasnje strane crne rupe vazi relacija:
gde je t1
- proteklo vreme daleko od crne rupe, t2 - proteklo vreme blizu horizonta događaja
Na 1,000001 od ivice horizonta događaja crne rupe koja je 303 puta masivnija od Sunca jedan dan bi trajao 1.024 nasa dana.
Efekat zaustavljanja vremena na horizontu događaja je vidljiv vec pri kolapsu zvezde. U stvari on se ocituje upravo kroz to sto kolaps zvezde ne mozemo da vidimo. Naime, vec na pocetku prilikom opisa nastanka singulariteta receno je da se konacno zakrivljenje prostor-vremena i nastanak singulariteta odvija trenutacno. To samo po sebi i jeste i nije tacno. Kolaps od horizonta događaja do singulariteta materije zvezde se desava za konacno sopstveno vreme, ali za beskonacno vreme za udaljenog posmatraca. Kolaps bi doziveli kao sve sporiji i sporiji dok bi se svetlost zvezde polako gubila. Prakticno nikad nebi videli nastanak crne rupe. Ali kako po ovoj logici za nas crna rupa se nikad ne bi ni formirala, a ona se ipak formira (iako se proces za nas uspori do nule kako svetlost zvezde nestane) i posto je odnos sopstvenog i naseg iskustvenog vremena 1:beskonacno, sledi da se proces zapravo odigra za beskonacno malo vreme. Svetlost zvezde pri kolapsu postaje crvenija i slabija i to tako da od trenutka pocetka slabljenja sjaja poslednji foton napusti zvezdu za:
sekundi. Tada je zvezda potpuno crna. Sjaj opada eksponencijalno sa vremenom.